Женска фудбалска репрезентација Италије (итал.Nazionale di calcio femminile dell'Italia) је национални фудбалски тим који представља Италију на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Италије (итал.Federazione Italiana Giuoco Calcio), владајућег тела за фудбал у Италији.
Женска фудбалска репрезентација Италије је основана 1968. године. Италија је учествовала на разним незваничним међународним турнирима, била је домаћин првог незваничног Европског такмичења 1969. и Светског првенства 1970. године. Италија се квалификовала и за прво Светско првенство 1991, где је стигла до четвртфинала, и за прво Европско Првенство 1984. године. Иако је Италија била вицешампион на Европском првенству 1993. и 1997. године. У 2019. години, после 20-годишње суше, Италија се квалификовала за Светско првенство где је изједначила свој претходни најбољи учинак, пласиравши се у четвртфинале.
Историја
Женска репрезентација је прву утакмицу одиграла 23. фебруара 1968. у Вијаређу против Чехословачке. Међутим, репрезентација још није била део Италијанске женске фудбалске федерације, која је основана 11. марта у Вијаређу. Од почетка су учествовали на разним континенталним и међународним турнирима у Европи и свету, такође постижући добре успехе. Рађањем Европског такмичења у женском фудбалу (1984), у организацији УЕФА, а касније и Светског првенства за жене, у организацији ФИФА, највиша међународна женска такмичења постала су еквивалентна мушкој.
Након свог дебија 1968. године, репрезентација Италије изашла је на терен да се такмичи на другим незваничним међународним пријатељским утакмицама и турнирима, као што је Европско такмичење 1969. на којем је постала шампион у финалу у утакмици са Данском.[2] На Светском првенству 1970. године. у финалу су изгубиле против репрезентације Данске,[3] такмичења која су оба организована у Италији, и Мундијала у Мексику 1971. где су освојили треће место.[4] Италија је 1979. године била домаћин и учествовала на незваничном Европском такмичењу и поново стигла до финала које се одржало на стадиону Сан Паоло у Напуљу и у којем је Данска поново тријумфовала.[5] Између 1981. и 1988. одржано је пет издања Мундијалита, међународног турнира само са позивницама, једног од најпрестижнијих догађаја на женској фудбалској сцени пре оснивања Светског првенства за жене. Осим првог издања 1981. које је организовано у Јапану, наредна четири су организована у Италији, где је репрезентација Италије остварила три победе и укупно два друга места.[6] Тријумфи су стигли 1981. освојивши групу, 1984. у финалу савладавши Западну Немачку и 1984. у финалу САД, док је у друга два издања изгубила финале од Енглеске.
Играчице са највише погодака
#
Играчица
Период
Голова
Утакмица
Просек
1
Елизабета Вињото
1970–1989
97
95
1.02
2
Каролина Мораце
1978–1997
95
136
0.7
3
Кристијана Ђирели
2011–
36
67
0.54
4
Патриција Панико
1996–2014
35
83
0.42
5
Антонела Карта
1984–1999
30
110
0.27
6
Ида Голин
1976–1987
29
41
0.71
7
Меланија Габијадини
2011–2017
26
56
0.46
8
Данијела Сабатино
2011–
25
61
0.41
9
Барбара Бонансеа
2012–
23
63
0.37
10
Ђудита Скјаво
1970–1976
19
29
0.66
Ажурирано: 7. март 2020. (2020-03-07)[ажурирање]. Подебљана слова код имена означавају играчицу који још увек игра или је доступан за избор.
.svg){kind=logo}
.jpg)
