Женска фудбалска репрезентација Шпаније (шп.Selección Española de Fútbol Femenina) је национални фудбалски тим који представља Шпанију на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Шпаније (шп.Royal Spanish Football Federation), владајућег тела за фудбал у Шпанији.
Шпанија се два пута квалификовала за ФИФА−ино Светско првенство за жене и три пута за Европско првенство за жене, стигавши до полуфинала 1997. године. За разлику од ових скромних достигнућа на сениорском нивоу, њихови омладински тимови имају један од најбољих рекорда на свету. Женски омладинаски тим је освојио две Европске титуле шампиона (У-17 и У-19), и стигао до два светска финала (победа на Светском купу за У-17 и вицешампион на У-20 Светском првенству.
Поклапајући се са успоном Барселоне на клупском нивоу, Шпанија се пробила у првих 10 на ФИФА међународној ранг листи почетком 2020-их. Њихови играчи су освојили УЕФА-ине награде за најбољег голмана, дефанзивца, везног играча, нападача и укупно најбољег играча – први пут су играчи из једне нације освојили све категорије.
Историја
Након што су се женски фудбалски клубови почели појављивати у Шпанији око 1970. године, један од њихових покретача, Рафаел Муга, одлучио је да направи национални тим. Био је то незваничан пројекат јер је фудбал сматран неприкладним спортом за жене и од стране Краљевске шпанске фудбалске федерације и Женске секције Националног покрета, која је организовала женски спорт у франкистичкој Шпанији. На питање о иницијативи у јануару 1971. председник РФЕФ-а Хосе Луис Перез Паја је одговорио: „Нисам против женског фудбала, али ни мени се не свиђа. Не мислим да је женствено са естетске тачке гледишта. Жене не воле да носе кошуље и панталоне. Било која регионална хаљина би им боље пристајала.”[2]
Месец дана касније, 21. фебруара 1971, незванична репрезентација Шпаније, укључујући Кончије Санчез, која је професионално играла у италијанској лиги, дебитовала је у Мурсијиној Ла Кондомини против Португалије, резултат утакмице је био нерешен 3 : 3. Тиму није било дозвољено да носи грб РФЕФ-а, а ни судија није могао да носи службену униформу. Дана 15. јула, са петодневним закашњењем због проблема са трансфером, тим је одиграо своју прву утакмицу у иностранству против Италије на стадиону Комунале у Торину, претрпевши пораз резултатом 8 : 1. Тада је репрезентација позвана на 2. издање незваничног светског купа за жене (Мундиалито 1981), али им је РФЕФ забранио учешће на такмичењу.[3] Упркос овим условима, Шпанији је поверено да буде домаћин Светског првенства 1972. године. РФЕФ је ставио вето на пројекат, а конкурс је поништен и распуштен. Незванични шпански тим се убрзо након тога распао.
Након доста времена, у другој половини деценије, РФЕФ је коначно прихватио женски фудбал у новембру 1980. године, стварајући прво национални куп, а затим репрезентацију, која је коначно дебитовала под вођством тренера Теодора Нијета 5. фебруара 1983. у А Гуарди, Понтеведра. Противник је поново била репрезентација Португалије, која је савладала Шпанију са 0 : 1. Тим је касније одиграо пријатељске утакмице против Француске и Швајцарске ремизирајући са оба противника у Аранхуезу и Барселони и изгубивши у Перпињану пре него што је коначно остварио своју прву победу у Цириху (0 : 1) против Швајцарске.[4]Своју прву званичну утакмицу у квалификацијама за Европско првенство 1987. одиграли су 27. априла 1985. године изгубивши од репрезентације Мађарске резултатом 1 : 0. После пораза у прва четири меча, Шпанија је победила Швајцарску и ремизирала са Италијом и завршила на трећем месту.
Достигнућа
Утакмице и голови од 13. јула 2022.
Играчи чија су имена означена подебљаним словима су и даље активни, барем на клупском нивоу.
