Енрико Кјеза (итал.Enrico Chiesa; рођен 29. децембра 1970. године у Ђенови)[1][2] је италијански тренер и бивши фудбалер.
Играјући на позицији нападача, Кјеза је у каријери наступао за неколико клубова у Италији, преко десет година играо је у Серији А, освајао је трофеје са Сампдоријом, Пармом и Фјорентином, а играо је и једну сезону у Лацију. После тога је прешао у Сијену, где је својим головима помогао клубу да више година опстане у Серији А. Пензионисао се 2010. године у Фиљини, где је и почео тренерску каријеру.
Освојио је Куп УЕФА са Пармом 1998/99, када је са 8 голова био најбољи стрелац такмичења.
Рођен у Ђенови, Кјеза је прве фудбалске кораке направио играјући за аматерски клуб Понтедецимо (1986/87).[2] Сампдорија га је откупила од Понтедецима за 10 милиона лира.[3] За Сампдорију је дебитовао са 18 година, 16. априла 1989. године, када је га је тренер Бошков увео у игру у 84. минуту на утакмици коју је Сампдорија изгубила од Роме.[2] Иако се чинило да је Кјезина каријера у узлазној путањи, ипак није било тако из више разлога. У години када је дебитовао у Серији А, остао је без оца.[2] Поред тога, Кјеза који се касније прославио као нападач, у почетку каријере је често играо на позицији крила или као истурени играч средине терена, јер су га тренери због његове омање физичке грађе форсирали на тим позицијама.[2][4]
Клуб је одлучио да га, ради стицања неопходног искуства, пошаље на позајмице, тако да је Кјеза сезону 1990/91 провео у Тераму у Серији Ц2, а сезону 1991/92 у Кјетију у Серији Ц1.[2][3][5] Нову прилику у Сампдорији добио је у сезони 1992/93. Играјући на позицији крила или на средини терена, Кјеза је забележио 26 утакмица, а постигао је и први гол у Серији А, 7. фебруара 1993. године против Анконе.[2] После не тако успешне сезоне, поново је послат на позајмицу, овај пут у Модену.[2][6] И поред Кјезиног одличног голгетерског учинка, Модена је испала из Серије Б, а Кјеза и је следећу сезону (1994/95) провео на позајмици, овај пут у Кремонезеу, који је тада играо у Серији А.[2][6]
Поново одлична сезона на позајмици, дала је нову шансу Кјези да покаже своје умеће у матичном клубу.[7] Кјезина сезона 1995/96 била је одлична. Са Манчинијем предводио је напад Сампдорије, коју је тада са клупе водио Свен Јеран Ериксон.[2][5] У децембру 1995. године постигао је први хет-трик у каријери, на утакмици против Барија, а у следећем колу постигао је два гола у победи над Јувентусом.[2][5] 10. марта 1996. године постигао је и други хет-трик каријере против Пјаченце.[2] Сезону је окончао са 22 гола на 27 утакмица Серије А, чиме је заузео друго место на листи најбољи стрелаца лиге те сезоне, одмах иза Протија.[2][8] И поред одличног голгетерског учинка Кјезе и сјајног састава, који је био комбинација младости и искуства (Манчини, Михајловић, Седорф, Карамбе...) Сампдорија је сезону окончала на 8. позицији.[2][9]
Парма и Фјорентина
Иако су навијачи тражили да клуб не прода Кјезу, он је на крају сезоне прешао у Парму за 25 милијарди лира.[1][2][8][9] Кјеза, који је био велика жеља новог тренера Анчелотија, за место у тиму се борио са Цолом, који је на крају због мање минутаже затражио трансфер, а на крају је и прешао у Челзи.[2] Кјеза је у Парми формирао успешан тандем са младим аргентинским нападачем Креспом.[2][10] Прву сезону Кјеза је завршио са 14 голова и допринео је освајању другог места у Лиги, чиме се Парма квалификовала за Лигу шампиона.[2][10] Следећа сезона била је још голгетерски успешнија за Кјезу, који је укупно постигао 21 гол.[2]
Сезона 1998/99, у којој је Парму са клупе предводио Малезани, била је Кјезина најбоља сезона у Парми, али и његова последња у клубу.[2][11] Освојен је Куп Италије, а и Куп УЕФА.[1][2] Кјеза је са 8 голова, укључујући и онај у финалу против Марсеља, био најбољи стрелац такмичења.[1][2]
1999. Фјорентина је купила Кјезу, за 28 милијарди лира.[2] Честе повреде су довеле до слабијег голгетерског учинка, тако да је Кјеза прву сезону у Фјорентини окончао са 12 голова.[2] Када је клупска легенда Батистута, на крају сезоне прешао у Рому, трио Кјеза-Гомеш-Коста постао је окосница Фјорентине у нападу.[12] У тој сезони 2000/01, Кјеза је постигао 22 гола на 30 утакмица, а са 5 голова допринео је освајању трофеја у купу.[2] Сезона 2001/02 била је компликована. Након што је постигао 5 голова у првих пет утакмица првенства, Кјеза је покидао лигаменте у левом колену 30. септембра 2001. године, на утакмици против Венеције.[2][13][14] Ова повреда значила је крај сезоне за Кјезу, због чега није могао да помогне Фјорентини, која је у тешкој финансијској ситуацији на крају и испала у Серију Б.[2] Након успешне операције, Кјеза се опоравио након 10 месеци, али никад више није био експлозиван, као пре повреде.[2]
Лацијо и Сијена
Како је Фјорентина на крају и банкротирала, Кјеза је на крају сезоне 2001/02, као слободан играч, потписао са Лацијом двогодишњи уговор.[15] На првој утакмици за Лацио у првенству 20. октобра 2002. године Кјеза је постигао два гола против Перуђе.[2] Ипак, Кјеза није успео да се избори за место у тиму Лација, наступајући под вођством некадашњег саиграча, а тада тренера Манчинија, па је тако до краја сезоне одиграо само 12 утакмица, на којима је два пута погодио противничку мрежу.[2][16]
Након раскида уговора са Лацијем, 2003. године Кјеза је потписао уговор са новим чланом Серије А, Сијеном, која се први пут пласирала у највиши ранг такмичења.[16][17] 19. септембра 2003. године Кјеза је постигао хет-трик у победи Сијене над Емполијем од 4:0.[18][19] У следеће три сезоне Кјеза је у свакој са двоцифреним голгетерским учинком, доприносио опстанку клуба у Серији А.[2] У априлу 2006. године, Кјеза је постигао други гол за Сијену у поразу од Лација (2:3), што је, како се касније испоставило, био његов последњи гол у Серији А.[20] У јуну 2006. Сијена је продужила уговор са Кјезом до 2008. године.[21] У сезони 2006/07 Кјеза је мање играо и у доста утакмица је улазио са клупе, с обзиром да је био тек трећа опција у нападу код тренера Берете.[22]
Последње године и крај каријере
По истеку уговора 2008. године прешао је у Фиљине, где је у сезони 2008/09 одиграо 21 утакмицу и постигао 5 голова, чиме је допринео освајању Лиге про друге дивизије и Суперкупа лиге про друге дивизије.[2][23][24] Следеће сезоне, 1. новембра 2009. Кјеза је поново покидао лигаменте, овај пут у десном колену.[2][13] На терен се вратио 9. маја 2010. године, када је ушао у игру пред крај утакмице Фиљине против Монце (2:0), што је била његова последња утакмица у професионалној каријери.[2][25]
Репрезентативна каријера
Кјеза је за репрезентацију Италије, од 1996. до 2001. године, забележио 22 наступа и 7 голова. Дебитовао је 29. маја 1996. године, на утакмици против Белгије, која је завршена нерешено 2:2, захваљујући Кјезином голу, чиме је убедио селектора Сакија да га уврсти у тим за првенство.[2][26][27] Кјеза није играо на првој утакмици на првенству против Русије, коју је Италија добила са 2:1,[28][29] док је почео утакмицу против Чешке и оправдао је указано поверење тиме што је постигао једини гол за Италију на утакмици, која је завршена поразом од 2:1.[2][30] Кјеза је наступио и на трећој утакмици у групи против Њемачке, када је у 67. минуту заменио ди Матеа, када је Италија одигравши без голова испала из даљег такмичења.[2][31]
Селектор Малдини га је уврстио у прелиминарни списак за светско првенство 1998., као привремену замену за дел Пјера, који је тада имао повреду мишића и био је неизвестан за наступ на првенству.[32] Како се он опоравио Кјеза је требало да се врати кући,[33] али је ипак остао у тиму као замена за Раванелија, коме је у међувремену дијагностикована упала плућа.[34] Забележио је два наступа на првенству, на првој утакмици групе против Чилеа и у осмини финала против Норвешке, оба пута као замена.[2]
16. децембра 1998. године Кјеза је постигао хет-трик за репрезентацију на пријатељској утакмици Италије против тима светских звезда, одигране у част стогодишњице од оснивања фудбалског савеза Италије.[2][35]
Приликом бирања тима за европско првенство 2000. селектор Зоф је предност дао Инзагију и Монтели, испред Кјезе.[2] Последња утакмица за репрезентацију била је пријатељска утакмица против Јужне Африке, 25. априла 2001. године, када је Италију предводио нови селектор Трапатони.[2]
Тренерска каријера
Након краја професионалне каријере, Кјеза је тренирао Фиљине, али врло кратко, јер је клуб угашен.[2][36] Након тога положио је тренерски курс, а од јуна 2012. до јуна 2015. године био је тренер млађих категорија Сампдорије.[2][36][37][38] Од 2017. године ради као технички менаџер регионалног федералног центра у Фиренци, који је део Фудбалског савеза Италије, задужен за омладински и школски сектор.[39]
Приватни живот
Кјеза се оженио Франческом, коју је упознао још као тинејџер.[2] Заједно имају троје деце: најстаријег Федерика, који је фудбалер и игра за Јувентус, Адријану, која је студент и најмлађег Лоренца, који такође тренира фудбал.[2][40]
.svg){kind=logo}
