Ериксон је пре тренерске каријере играо за неколико нижеразредних шведских клубова. Међутим, његову играчку каријеру је прекинула повреда 1975. године, после чега се Ериксон окренуо струци. Радио је у Шведској, Италији и Португалу, али је највише успеха имао са италијанским Лацијом.
Он је једини тренер који је успео да освоји дупле круне у три различите земље – Шведској (Гетеборг 1982), Португалу (Бенфика 1983) и Италији (Лацио 2000). Са Гетеборгом је освојио и УЕФА куп, док је са Лациом тријумфовао у Купу победника купова. У Италији је тренирао и Рому и Сампдорију са којима је освојио по један Куп Италије.
Након успеха са небескоплавима Ериксон је постао први странац коме је поверена функција селектора репрезентације Енглеске. Швеђанин се релативно дуго задражао на кормилу „Гордог Албиона”. Он је Енглезе, у периоду од 2001. до 2006. године, предводио на два Светска и једном Европском првенству, али без већих успеха, пошто је на сва три турнира његов тим елиминисан већ у четвртфиналу. Уследиле су епизоде на клупи Манчестер ситија, репрезентације Мексика, као и функција директора енглеског четвртолигаша Нотс Каунтија.
Ериксон је 28. марта 2010. године изабран за новог селектора Обале Слоноваче, али је са националним савезом склопио договор да ту репрезентацију води само до краја Мундијала у Јужној Африци.
