Драгомир Чолић рођен је у селу Шарбане код Уба, 1885. године. Потиче из породице која се у другој половини XVIII века доселила из Суводања испод Медведника. Отац му Алимпије био је пољопривредник, па је и он продужио породичну традицију.
Ратно искуство
Пошто је одслужио војни рок активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Био је изузетно пожртвован, сналажљив и храбар борац, па је починио и више херојских подвига. Због тога је одликован војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима и још неким другим одликовањима и признањима.
По доласку са фронта вратио се у место рођења. У политичком погледу није испољавао неку запаженију активност. Од почетка Другог светског рата определио се за партизански покрет и на разне начине га помагао. Прихватао је и крио Андрију Мазињанина, једног од организатора и вођа партизанског покрета у Тамнави и још неке илегалне раднике. Како то није могло остати незапажено третиран је као симпатизер и сарадник партизана па су га хапсили и затварали Недићевци, а прогањали и четници. Био је у затвору у Убу и Ваљеву, где је вршено његово мучење и саслушање. Пошто ништа није признао, а других доказа нису имали после неколико дана пуштен је кући. Два дана касније, око три сата по поноћи, у његову кућу упала је четничка тројка, под командом Будимира Илића Церског и затражила да пође са њима у штаб њихове бригаде код Општине у Радљеву. Знајући шта му се спрема покушао је да им побегне у мрклој ноћи. Међутим, четници су отворили ватру из оружја и убили га у потоку. Потом, према сведочењу мештана, злочинци су тело унаказили.[2]
Био је ожењен и имао четворо деце. У време његове погибије њих троје је било у животу. Драгомир Чолић сахрањен је у родном Шарбане9. фебруара1944. године.
Архив Војно-историјског института, Београд, Досије Драгомир Чолић
Архив Југославије, Београд, Фонд Краљевог двора, Збирка података носилаца ордена Белог орла и Карађорђеве звезде са мачевима;
Петковић, 1974, 213. и 319; Станимировић, 2010, 62;
Казивање Андрије Мазињанина, друштвено-политичког радника из Уба у Ваљеву и проф. др. Предрага Јовановића, универзитетског професора из Шарбана у Београду; Подаци добијени од Богољуба Боце Танасијевића, правника и друштвено-политичког радника из Стубленице код Уба; Подаци из матичне књиге умрлих у Радљеву.
