Драгана Трифковић

Драгана Трифковић
Драгана Трифковић
Датум рођења(1976-08-30)30. август 1976. (48 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Политичка странкаНародни покрет (2016–2018; 2020–данас)
Раније:
Двери (2018–2020)
Демократска странка Србије (до 2016)

Драгана Трифковић (Београд, 30. август 1976) српски је новинар, политичар, политички аналитичар и генерални директор Центра за геостратешке студије.[1]

Младост и образовање

Рођена је у Београду, где је завршила основну, средњу школу и високо образовање.

На основним студијама Универзитета у Београду је стекла звање дипломирани инжењер, а затим је завршила мастер студије из природно-техничких наука, као и мултидисциплинарне мастер студије при Београдском Универзитету: Тероризам, организовани криминал и безбедност. Ментор на студијама био јој је професор Драган Симеуновић, а одбранила је мастер рад на тему "Учешће бораца са Балкана у оснивању и деловању терористичке организације Исламска држава". Додатне обуке завршила је у Руској Федерацији: Академија ОДКБ, семинаре у Центру за анти-тероризам Заједнице независних држава и Школу војних кореспондената. Докторске студије наставила је на Техничком факултету БУ и Филозофском факултету у Москви.

Политичка каријера

Била је дугогодишњи члан и функционер Демократске странке Србије. Била је члан Економског и Политичког савета Демократске странке Србије.[2] На седници Главног одбора Демократске странке Србије одржаној 12.09.2015. изабрана је у Председништво странке.[3]

Због неслагања са члановима Председништва странке, искључена је из Демократске странке Србије[4] 5. октобра 2016. године. Своје виђење унутарстраначког сукоба изнела је у тексту „Напредни ДСС” и Последње слово о ДСС.[5] Након искључења из ДСС основала је са групом истомишљеника Народни покрет. Овај покрет је са својим оснивачима и члановима колективно приступио покрету Двери у октобру 2018. године.[6]

Драгана Трифковић је била члан Председништва Двери, председник Савета за спољне послове и саветник председника посланичке групе Двери у Скупштини Србије за међународне односе и безбедност до августа 2020. године, када напушта покрет Двери и реактивира рад Народног покрета.[7]

У августу 2020. године је заједно са академиком Костом Чавошким, проф. др Милом Ломпаром, др Марком Јакшићем и проф. др Дејаном Мировићем поднела кривичну пријаву против Александра Вучића за кривично дело из члана 307 КЗ угрожавање територијалне целине или издаје и велеиздаје.[8]

У уводном делу седнице СБ УН у септембру 2022. године, Драгана Трифковић директор Центра за геостратешке студије, говорила је о оружју које је за време рата у Југославији допремано на ратиште, поредећи то са ратом у Украјини.[9][10]

Дипломатска и новинарска каријера

Објављивала је ауторске текстове на политичким порталима Нови стандард, Фонд Слободан Јовановић, НСПМ, Стање ствари, Принцип и другим. Сарађује са српским часописом Геополитика, немачким Zuerst,[11] руском Известијом.[12] и Регнумом.[13]

Извештавала је са ратног подручја источне Украјине (Донбаског региона),[14][15] а позната је и по ексклузивним интервјуима са светски познатим активистима.[16]

Сарадник је Федералног информационо-политичког часописа Личност државе у Руској Федерацији.[17]

Заменик је главног уредника руског издања часописа Филозофија. Аутор је портала Евроазија експерт.[18]

Трифковићева је експерт Фонда развоја евроазијске интеграције.[19]

Предаје на Академији при председнику Руске Федерације РАНХиГС, Брјанска филијала.[20][21]

Ради као експерт за руски Центар стратешких оцена и прогноза[22] и руски Центар стратешких конјуктура.[23] Чест је саговорник иностраних медија, посебно оних из Русије.[24]

Члан је Савета експерата организације Силна Русија[25] и Савета међународних експерата Јалтског економског форума (Руска Федерација).[26] Члан је међународне асоцијације "Пријатељи Крима". Од 2019. године је члан Међупарламентарне комисије за људска права (формираној од стране AFD) у Бундестагу. Саветник је Међународног комитета Светског конгреса за права хиндуса из Бангладеша.[27] Почасни је члан италијанске организације Европски институт за безбедност и информације.[28] Извршни је директор за међународне дипломатске везе Института за интернационалне лидере мира са седиштем у Исламабаду и Лондону[29]

Координатор је либанске организације The Global Gathering to Support the Choice of Resistence за Србију.  

Године 2022. објавила је књигу на руском језику „Крым и Донбасс — это Россия. Весь мир Россия… кроме Косово. Косово — это Сербия“, Центар стратешких коњуктура, Москва, за коју је добила награду Удружења књижевника Русије[30].

Године 2024. објавила је књигу на српском језику "Како смо изгубили државу", Пешић и синови, Београд[31].

Аутор је два документарна филма: Када лаж постане професија и Сведочанства из ратог Донбаса. Филм о Донбасу је ушао у ужи избор филмског фестивала Линија фронта и приказан је у оквиру фестивала на великом платну у Ростову на Дону.

Тврдила је да је изложена нападима појединих медија, о чему је обавестила Међународну федерацију новинара IFJ.[32]

Говори енглески и руски језик, служи се арапским и немачким.

Живи и ради на релацији Београд-Москва.[11]

Референце

  1. ^ „Насловна”. geostrategy.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-06-13. 
  2. ^ „"Конституисан Политички савет ДСС-а" | Сајт ДСС-а, приступљено 22.10.2015”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2015. г. Приступљено 22. 10. 2015. 
  3. ^ „"Rašković Ivić: Hteli da DSS pretvore u Vučićev privezak" | N1, приступљено 24.10.2015”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 24. 10. 2015. 
  4. ^ Искључена из Демократске странке Србије
  5. ^ Трифковић, Драгана. „Драгана Трифковић: Последње слово о ДСС”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2020-06-13. 
  6. ^ „Dragana Trifković i Narodni pokret pristupili Srpskom pokretu Dveri – Двери” (на језику: српски). Приступљено 2020-06-13. 
  7. ^ Alo.rs/Tanjug/N.A. „Dragana napustila Boška! - Alo.rs”. alo (на језику: српски). Приступљено 2021-09-17. 
  8. ^ за СРБИН инфо, Milica (2020-08-25). „Чавошки, Ломпар, Мировић, Јакшић… Поднели кривичну пријаву против Вучића (ВИДЕО)”. СРБИН.инфо (на језику: српски). Приступљено 2021-09-27. 
  9. ^ User, Super (2022-09-09). „Драгана Трифковић у Савету безбедности УН: Западно оружје убија цивиле у Украјини, без разлике да ли они говоре руским или украјинским језиком”. geostrategy.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 03. 07. 2015. г. Приступљено 2024-02-08. 
  10. ^ „Драгана Трифковић у Савету безбедности УН”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2015. г. Приступљено 05. 06. 2015. 
  11. ^ а б Интервју с Драганом Трифковић | Стање ствари, приступљено 22. 10. 2014
  12. ^ Трифкович, Драгана (2016-11-16). „Белград на перепутье”. Известия (на језику: руски). Приступљено 2020-06-13. 
  13. ^ „ИА REGNUM”. ИА REGNUM. Приступљено 2020-06-13. 
  14. ^ Драгана Трифковић: Донбас је већ победио | Стање ствари
  15. ^ Драгана Трифкович: Донбасс уже победил! | Русская весна
  16. ^ "Трагање са Драганом Трифковић" | Стање ствари
  17. ^ „Драгана Трифкович”. persona-strany.ru. Приступљено 2021-09-24. 
  18. ^ „Драгана Трифкович - Аналитический портал «Евразия.Эксперт»”. eurasia.expert (на језику: руски). Приступљено 2021-09-24. 
  19. ^ „эксперты — Фонд содействия евразийской интеграции // +7-925-514-63-65 / [email protected]” (на језику: руски). Приступљено 2021-09-24. 
  20. ^ „В филиале с серией лекций выступила известный сербский политолог Драгана Трифкович”. br.ranepa.ru. Приступљено 2021-09-24. 
  21. ^ „Сербский общественный деятель Драгана Трифкович: «Брянский филиал РАНХиГС очень активен в развитии международного сотрудничества»”. br.ranepa.ru. Приступљено 2021-09-24. 
  22. ^ Центар стратешких оцена и прогноза
  23. ^ Центар стратешких конјуктура
  24. ^ Dragana Trifkovic, The Yugoslav Wars: Story of Serbian Genocide Still Remains Untold | Sputnik International, приступљено 24. 10. 2015.
  25. ^ „СИЛЬНАЯ РОССИЯ — Общероссийское движение”. СИЛЬНАЯ РОССИЯ (на језику: руски). Приступљено 2020-06-13. 
  26. ^ „Home - YIEF”. www.forumyalta.com. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 2020-06-13. 
  27. ^ „A Voice For Hindu Rights || World Hindu Struggle Committee”. www.worldhindustrugglecommittee.org. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 2020-06-13. 
  28. ^ „D.E.S.I.”. D.E.S.I. (на језику: италијански). Приступљено 2020-06-13. 
  29. ^ „Institute of International Peace Leaders – Peace II Harmony II Sustainable Development II Climate Change” (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-11. 
  30. ^ „КНИГА. Драгана Трифкович. Крым и Донбасс — это Россия. Весь мир Россия… кроме Косово. Косово — это Сербия | Центр стратегической конъюнктуры” (на језику: руски). Приступљено 2024-08-29. 
  31. ^ „Početna | Delfi knjižare | Sve dobre knjige na jednom mestu”. delfi.rs. Приступљено 2024-08-29. 
  32. ^ User, Super (2024-01-02). „Драгана Трифковић: Дух британске подмуклости и америчке бруталности или како се медији злоупотребљавају против неистомишљеника”. geostrategy.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 08. 02. 2024. г. Приступљено 2024-02-08.