Дијалог Београда и Приштине је низ разговора између влада Републике Србије и Републике Косово[а] уз посредовање ЕУ. Србија полаже право на Косово као своју јужну покрајину под управомУједињених нација и одбацује његову независност. Косово Србију сматра суседном државом. Преговори су почели у марту 2011, три године након што је Косово прогласило независност. То су били први преговори између два ентитета од када је Косово прогласило независност у фебруару 2008. године.
Дијалог служи интересима и Косова и Србије. За Србију је напредак у дијалогу, у примени постигнутих споразума и нормализацији односа кључни услов за напредак у приступним преговорима. Напредак Косова на путу ка ЕУ – као што је потписивање његовог Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, повезан је са напретком у дијалогу.
Дијалог између Београда и Приштине уз помоћ ЕУ покренут је у марту 2011. након Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација из септембра 2010. коју су заједно спонзорисале Европска унија и Србија, којом је потврђена спремност ЕУ да олакша дијалог и процес је препознат као важан за мир, безбедност и стабилност у региону.
Дијалог се одржава у Бриселу и води га високи представник Европске уније, потпредсједник Европске комисије и тим у Европској служби за вањске послове (ЕЕАС). Састанци и радне групе се сазивају на различитим нивоима у Бриселу, у Белгији, и технички – на нивоу главних преговарача – и политички – на нивоу премијера и/или председника.
Почетни разговори
У разговорима је први посредовао Роберт Купер. Оливер Ивановић је рекао да су Београд и Приштина позвани да наставе разговоре у Бриселу, али Србија ни у једном тренутку у том процесу није у обавези да призна Косово.[5]Борко Стефановић је предводио преговарачки тим Београда, а Едита Тахири преговарачки тим Приштине.[6]
Преговори су почели 8. марта 2011. и укључивали су три главна питања: [7]
Регионалну сарадњу
Слободу кретања
Владавину права.
Прва рунда
Прва рунда преговора одржана је 8. и 9. марта 2011. и обухватила је економску сарадњу између две стране.[8] Остала питања на дневном реду током прве рунде дијалога била су телекомуникације, ваздушни саобраћај, царински печати, земљишне књиге и матичне књиге.[9]
Друга рунда
Друга рунда преговора је одложена до 28. марта 2011. године. Питања о којима се разговарало у другој рунди разговора била су струја и евентуално слобода кретања, као и теме прве рунде као што су косовски царински печат, ваздушни саобраћај и учешће Косова у регионалним иницијативама.[9][10] Представник је 28. марта разговарао о земљишним књигама и матичним књигама рођених, умрлих и венчаних, као и о питањима снабдевања електричном енергијом. Стефановић је навео да је „остварен одређени напредак у земљишним књигама, матичним књигама и снабдевању електричном енергијом; изнели смо наш предлог и надамо се да ће на следећем састанку коначно бити позитивно окончане ове теме”.[11]
Четврта рунда дијалога одржана је 17. и 18. маја 2011. године. Скоро је постигнут договор око катастра и слободе кретања; Европска унија је предложила да се позабаве и питањима несталих људи и културног наслеђа.[14]
Пета рунда
Пета рунда дијалога требало је да се одржи 14. и 15. јуна 2011. године, али је одложена неколико дана пре одржавања.[15] Претпостављало се да ће састанак уместо тога бити одржан крајем јуна,[16] али је померен за 2. јул 2011.[17] Очекивало се да ће се донети решења о катастру, слободи кретања и матичним књигама. У том кругу су можда могли бити решени и проблеми са струјом и телекомуникацијама.[18] Постигнут је споразум о слободи кретања преко границе (и лица и аутомобила), размени информација о матичним књигама Србије како би се помогло Косову да успостави сопствени матични регистар и међусобном признавању образовних диплома.[19]
Шеста рунда
Шеста рунда дијалога требало је да се одржи 20. и 21. јула 2011.[20] Она је одложена за септембар 19. јула, наводно зато што је представник Косова желео да се покажу државни симболи Косова, што је српски представник одбио.[21] Датум је померен за 2. септембар 2011.[22] Постигнут је договор о царинском питању (на печату ће бити само речи „Царина Косова”) и о катастру; док се разговарало и о телекомуникацијама и факултетским дипломама, о овим питањима није постигнута сагласност.[23]
Седма рунда
Седма рунда дијалога била је заказана за 28. септембар 2011. (првобитно је била заказана за 27. септембар, али је нешто пре тога одложена због избијања насиља).[24][25] Српска делегација је одбила да настави разговоре, док су косовска полиција и цариници контролисали граничне прелазе, који нису претходно договорени, што је довело до насиља.[26] Разговори су тада заказани за 14. октобар 2011. године, иако је планирано да се разговара само о техничким питањима. [27]
Исход
Представници Косова договорили су слободу кретања преко административне линије, како за лица тако и за аутомобиле.[19]
Београд је пристао да Приштини да копије земљишних књига и докумената о рођеним, умрлим и венчаним на Косову.[11]
Прва фаза дијалога 2011—2012. названа је „Технички дијалог” и довела је до значајног броја техничких споразума који су се бавили најхитнијим питањима која изазивају забринутост.
У јулу 2017. дијалог уз помоћ ЕУ прешао је на свеобухватну нормализацију односа између Косова и Србије.
Европска комисија је у својој стратегији за 2018. „Кредибилна перспектива проширења и појачан ангажман ЕУ на Западном Балкану” написала да, без ефикасне и свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог уз посредовање ЕУ, не може бити трајне стабилности у регион. Свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији је хитан и кључан како би Србија и Косово могли да напредују на својим европским путевима.
Недостатак стабилности је јасан због недостатка консензуса, као и због пораста насилних дешавања. У Северној Митровици 16. јануара 2018. године је убијен политичар, косовски Србин Оливер Ивановић[32], а 26. марта 2018. бивши директор косовске канцеларије СрбијеМарко Ђурић је ухапшен и депортован након што је ушао на Косово и присуствовао скупу у Северној Митровици упркос забрани од стране косовских власти.[33][34]
Од 2018. до јула 2020. преговори Србије и Косова су заустављени. Преговори су прекинути због растућег насиља, посебно протеривања Марка Ђурића, као и због увођења царине од 100% на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине од стране косовске владе.[35][36] Упркос застоју у преговорима, Европска унија наставља да подржава отворени дијалог између Косова и Србије.
У јулу 2020. учињени су покушаји да се ревитализују преговори од стране ЕУ.[36] Међутим, постигнут је напредак у споразумима о економској нормализацији Косова и Србије у Вашингтону 4. септембра 2020.[37] Иако није правно обавезујући документ, међународни документ представља изјаву воље и политичке посвећености и Косова и Србије.
Председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти састали су се 7. септембра 2020. године у Бриселу на разговорима, чији је домаћин био Жозеп Борељ под покровитељством Европске уније.[38] На конференцији за новинаре након разговора, специјални представник ЕУ за дијалог Србије и Косова Мирослав Лајчак изјавио је да је постигнут „пун напредак” у областима економске сарадње, несталих и расељених лица. [39][40] Вучић и Хоти поново су се састали у Бриселу 28. септембра 2020.[41] где су разговарали о аранжманима за мањинске заједнице, решавању међусобних финансијских потраживања и имовине и покушали да направе напредак ка свеобухватнијем споразуму. [42]
Европска унија је у децембру 2022. године проследила нацрт споразума властима у Србији и на Косову на самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани.[45] Предложени „Основни споразум између Косова и Србије“ (познатији у јавности и као Француско-немачки предлог или Макрон-Шолц предлог) заснован је на претходном нацрту који су сачиниле француска и немачка влада раније 2022. године.[46]
ЕУ се нада да би споразум могао бити потписан до краја 2023. године, а преговори у вези са предложеним споразумом почели су средином јануара.[47][48]
.jpg)
