Даница Аћимац (Београд, 29. децембар 1928 — Београд, 11. јун 2009) била је српска глумица.
Биографија
Као дете је почела да се бави глумом у позоришту, играјући у опери Каваљер са ружом.[1] Године 1939. је први пут рецитовала на Радио Београду, а 1950. одлази на Цетиње са групом студената глуме и управником Цетињског позоришта Мињом Дедићем, док је друга група студената са Сојом Јовановић основала Београдско драмско позориште.
Након једне сезоне, прешла је код Бате Амара у Нишко народно позориште у ком се прославила као краљица Ана, играјући у представи Чаша воде од Скриба.[1] Након три сезоне прелази са Батом Амар у Хумористичко позориште, данашње Позориште на Теразијама,[2] где је затекла ансамбл који су сачињавали Миодраг Петровић Чкаља, Мића Татић, Гута Добричанин, Љуба Дидић, Бранка Митић, Ана Красојевић, Вера Ђукић, Ђокица Милаковић, Жељка Рајнер...[1] Са многима од њих је радила све саме хит представе.
Касније их је Радивоје Лола Ђукић окупио за снимање прве прве ТВ серије Сервисна станица, 1959. године.[1] Играли су уживо и из студија се директно преносио програм. Играла је у серијама и филмовима: Сервисна станица, Срећа у торби, На место, грађанине Покорни!, Огледало грађанина Покорног, Лицем у наличје, Црни снег, Људи и папагаји, Златна праћка, Баксуз, Недељковићи, Сачулатац, Спавајте мирно, Недозвани, Непријатељи народа, Покојник, Десет заповести, Вежбе из гађања, Дипломци, Ћу, ћеш, ће, Два другара, Отписани...[1] Тумачила је улоге у представама Пут око света, Београд некад и сад, Наследство, Заводник, Породица Бло, Силом муж и многим другим.[3]
Даница Аћимац и Миодраг Петровић Чкаља добили су 1977. награду читалаца ТВ Новости Она и Он као најпопуларнији глумачки пар године за наступе у тада популарној ТВ емисији Недељно поподне.[3]
Поред глуме, бавила се педагогијом и дефектологијом. Имала је васпитну улогу на људе који су се са њом сусретали. Познати песник и новинар Саша Миливојев је њен унук.
Улоге
Референце
Спољашње везе
