Након повратка у Београд, напустио је новинарство и положио адвокатски испит. Потом се као адвокат ангажовао бранећи оптужене комунисте или организујући њихову одбрану пред Државним судом за заштиту државе. Због свог друштвено—политичког ангажовања, често је био хапшен и прогањан од полиције. Почетком 1940. године био је конфиниран у место Радовљицу, у Словенији.[1]
Писао је песме и објављивао их у листовима као што су крфски „Забавник”, „Мисао” и др. Преводио је са руског и француског језика.[2]
Био је ожењен Милицом Продановић (1897—1992), са којом је имао троје деце — прерано преминулог сина Зорана, као и ћерке Даницу и Борјану. Ћерка Борјана била је професорка позоришне режије.[1]
Истакути чланови Комунистичке партије Југославије и комунистички револуционари из Београда, умрли или убијени у међуратном периоду или погинули у току рата