Афрички дрвни љускавац

Афрички дрвни љускавац
Временски распон: 13.3–0 Ma
средњи миоцен до данас[1]
врсте из рода Phataginus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Phatagininae
Gaubert, 2017[3]
Род: Phataginus
Rafinesque, 1820[2]
Типска врста
Phataginus tricuspis
Rafinesque, 1820
Врсте
распрострањеност савремених врста
  Phataginus tetradactyla
  Phataginus tricuspis
Синоними[4][5]
синоними потпородице:
  • Uromaninae (Pocock, 1924)[6]
  • Uromanini (McKenna & Bell, 1997)[7]
синоними рода:
  • Phatagin (Gray, 1865)[8]
  • Phataginus (Rafinesque, 1815)[nomen nudum][9]
  • Triglochinopholis (Fitzinger, 1872)[10]
  • Uromanis (Pocock, 1924)

Афрички дрвни љускавац или афрички љускавац пењач (лат. Phataginus, [Фатагинус] — „љускавац”) је род љускаваца, из потпородице мали афрички љускавци (лат. Phatagininae) унутар породице Manidae, који настањује подручје подсахарске Африке.[11][7][1][12][13][14] Овај род укључује двије живуће врсте љускаваца.[15]

Етимологија назива

Потпородица: Поријекло назива од: Значење назива:
Phatagininae
  • типског рода Phataginus
  • и таксономског наставка -nae
 љускавци
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Phataginus француског термина фатагин (фр. phatagin). Овај термин води поријекло од локалног назива за љускавце фатагин или фатаген са простора Источних Индија, којег је 1763. године прихватио француски природњак Буфон. љускавац

Опис

Врсте из рода Phataginus живе на углавном на дрвећу и више су прилагођене овом начину живота него други афрички љускавци.[16] Однос дужина главе напрема тијелу и репу код ови врста љускаваца је <1, док је код других љускаваца >1. Длаке између љуски и на остатку тијела код ови врста су ријетке и кратке. Задња ивица љуски, у средњем реду на горњој страни репа, се завршава са три врха. Горњи дио предњи стопала је длакав и није покривен љускама. Горњи дио задњи стопала (гледано са леђа) није покривен љускама, са длакавом зоном присутном између основе канџи и љуски задњи стопала. Основа прве канџе на предњим и задњим стопалима је иза основе пете канџе. Дужина треће канџе на предњим стопалима је двоструко дужа од дужине друге и четврте канџе. Ове врсте не посједују ушне шкољке.[1]

Еволуција

Према генетским истраживањима, унутар афричке гране љускаваца, мали афрички љускавци (потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (потпородица Smutsiinae) око 22,9 милиона година.[1] Око 13,3 милиона година преци данашње двије врсте дрвни љускаваца су се одвојили једни од других, формирајући нове врсте.[1]

Систематика

Историја класификације

У прошлости је овај род, као подрод, био уврштаван унутар рода Manis, али је касније препознат као засебна група.[17] Једно вријеме су овај род и потпородица (тада као племе) били уврштени унутар потпородице Smutsiinae,[7][18][19] но касније су уврштени као блиски сродници те потпородице.[1]

Класификација

Потпородица: Phatagininae (Gaubert, 2017)
(мали афрички љускавци)
Род: Phataginus (Rafinesque, 1820)
(афрички дрвни љускавац)
Врсте: Распрострањеност: Временски
распон:
P. tetradactyla (Linnaeus, 1766)
(дугорепи љускавац) 		 Ангола (покрајина Кабинда)
 ДР Конго (сјеверни дио Конга и покрајина Централни Конго)
 Габон
 Гана (југ Гане)
 Гвинеја (југ Гвинеје)
 Екваторијална Гвинеја (и острво Биоко)
 Камерун (југ Камеруна)
 Либерија
 Нигерија (југ Нигерије)
 Обала Слоноваче (јужни дио)
 Република Конго
 Сијера Леоне
 Централноафричка Република (југозападни дио) 		13,3 мил. год. до данас
P. tricuspis (Rafinesque, 1820)
(белотрби љускавац) 		 Ангола
 Бенин (југ Бенина)
 Бурунди
 ДР Конго
 Габон
 Гана (југ Гане)
 Гвинеја
 Гвинеја Бисао
 Екваторијална Гвинеја (и острво Биоко)
 Замбија (сјеверни дио око језера Мверу и Тангањика)
 Јужни Судан (југозападни дио)
 Камерун
 Кенија (западни дио)
 Либерија
 Нигерија
 Обала Слоноваче
 Република Конго
 Руанда
 Сијера Леоне
 Танзанија (на сјеверу уз Викторијино језеро и на западу из језеро Тангањика)
 Того (југ Тогоа)
 Уганда
 Централноафричка Република
 Чад (југ Чада) 		13,3 мил. год. до данас

Филогенија

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Phataginus.[1][16][18][19][20]

 Pholidotamorpha 
 ? 

†Pantolesta

 
 Pholidota 
 

†Palaeanodonta

 
 Pholidota 
 

†Euromanis

 
 ? 

†Pholidota sp. (BC 16’08)

 
 
 

†Afredentata

 
 Eupholidota 
 

†Eomanoidea

 
 Manoidea 
 

†Patriomanidae

 
 ? 

†Necromanis

 
 Manidae 
 

Maninae

 
 ? 

†Manidae sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 
 Smutsiinae 
 

Smutsiinae (sensu stricto)

 
 Phatagininae 
 Phataginus 
 

Phataginus tetradactyla

 
 

Phataginus tricuspis

 
 
 
 афричка група 
 sensu lato 
 
 
 
 
 sensu stricto 
 sensu lato 
 

Временска распрострањенст

Унутар породице Manidae

Афрички приземни љускавацАзијски љускавацФајумски љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Унутар рода Phataginus

Белотрби љускавацДугорепи љускавацФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПлиоценМиоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallian

Види још

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T. Stanley, Stephen J. O’Brien, Warren E. Johnson, Shu-Jin Luo (2018) The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  2. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1821). „Sur le genre Manis et description d'une nouvelle espèce: Manis ceonyx”. Annales générales des sciences physiques, Brux. 7: 214–21. 
  3. ^ Gaubert P., Patel R. P., Veron G., Goodman S. M., Willsch M., Vasconcelos R., Lourenço A., Sigaud M., Justy F., Joshi B. D., et al. (2017) "Phylogeography of the small Indian civet and origin of introductions to Western Indian Ocean islands." Journal of Heredity, Volume 108, Issue 3, Pages 270–279
  4. ^ Mikko's Phylogeny Archive: MANIDAE – Recent pangolins
  5. ^ Martha E. Health (1992) "Manis pentadactyla", The America Society of Mammalogists, in Mammalian Speacies No. 414, pp. 1-6, 3 figs.
  6. ^ Pocock R. I. (1924) "The external characters of the pangolins (Manidae)." Proc. Zool. Soc. London 707–723
  7. ^ а б в McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  8. ^ Gray, J. E. (1865). „Revision of the genera and species of entomophagous Edentata, founded on the examination of the specimens in the British Museum”. Proceedings Zoological Society: 359—386. 
  9. ^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). „Analyse de la Nature ou tableau de l'univers et des corps organisés”. Palermo, Aux dépens de l'auteur, 223 pp. 
  10. ^ Fitzinger, L. J. (1872) "Die natürliche Familie der Schuppenthiere (Manes)." Sitzungsberichte der mathematisch-naturwissenschaftlichen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 65(1): 9–83
  11. ^ U. Rahm (1956.) "Notes on pangolins of the Ivory Coast." Journal of Mammalogy 37(4):531-537
  12. ^ D. M. Alba, A. S. Hammond, V. Vinuesa and I. Casanovas-Vilar (2018) "First record of a Miocene pangolin (Pholidota, Manoidea) from the Iberian Peninsula." Journal of Vertebrate Paleontology 38(1):e1424716
  13. ^ Gaudin, Timothy J.; Gaubert, Philippe; Billet, Guillaume; Hautier, Lionel; Ferreira-Cardoso, Sérgio; Wible, John R. (1. 1. 2020), Challender, Daniel W. S.; Nash, Helen C.; Waterman, Carly, ур., „Chapter 1 - Evolution and morphology”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 5—23, ISBN 978-0-12-815507-3, doi:10.1016/b978-0-12-815507-3.00001-0, Приступљено 26. 2. 2020 
  14. ^ Gaubert, Philippe; R. Wible, John; P. Heighton, Sean; J. Gaudin, Timothy (2020), „Chapter 2 - Phylogeny and systematics”, Pangolins, Biodiversity of World: Conservation from Genes to Landscapes (на језику: енглески), Academic Press, стр. 25—39, doi:10.1016/B978-0-12-815507-3.00002-2 
  15. ^ „Taxonomic Swap 25736”. iNaturalist. 2017-10-08. Приступљено 2019-09-17. 
  16. ^ а б du Toit, Z.; du Plessis, M.; Dalton, D. L.; Jansen, R.; Paul Grobler, J.; Kotzé, A. (2017). „Mitochondrial genomes of African pangolins and insights into evolutionary patterns and phylogeny of the family Manidae”. BMC Genomics. 18 (1): 746. PMC 5609056 Слободан приступ. PMID 28934931. doi:10.1186/s12864-017-4140-5 Слободан приступ. 
  17. ^ Schlitter, D. A. (2005). „Order Pholidota”. Ур.: Wilson, Don E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  18. ^ а б Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 09. 2015. г. Приступљено 14. 5. 2015. 
  19. ^ а б Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  20. ^ Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID 25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.