Eurotamandua (Еуротамандуа — „европски мравојед”) је изумрли род љускаваца из изумрле породице Eurotamanduidae унутар изумрлог подреда Afredentata, који је у периоду средњег еоцена настањивао подручје Европе.[2][3][4][5]
Етимологија назива
Породица:
Поријекло назива од:
Значење назива:
Eurotamanduidae
типског рода Eurotamandua
и таксономског наставка -idae
европски мравоједи
Род:
Поријекло назива од:
Значење назива:
Eurotamandua
континента Европе (на ком су пронађени фосилни остаци овог рода)
Врста Eurotamandua joresi је била масивна и снажна животиња, која је по свом изгледу наликовала на данашње врсте мравоједа из рода Tamandua. Одрасла јединака је била дужине од 86 до 90 cm (од чега је 36 cm била дужина репа). Ова врста је имала дуги савитљиви реп којег је користила као пети уд и дуге канџе на ногама. Средњи прст на предњим ногама је био издужен и служио је при разбијању мравињака и термитњака. Лобања ове врсте је била дуга 8,8 cm и у поређењу са остатком тјела је била мала. Њушка је била издужена и цјевастог облика, гдје је носна кост била дуга 3,7 cm и чинила је 42% дужине лобање. Доња вилица је била дуга 6,5 cm. Такође, ова врста је имала дуги љепљиви језик и није посједовала зубе у вилицама. За разлику од данашњих љускаваца, ова врста није била покривена са кератинским љускама већ са длаком, на што нам указују фосили ове врсте.
Понашање и палеоекологија
Врста Eurotamandua joresi је била сисар који се хранио са различитим врстама мрава и термита, али понекад и са другим инсектима и њиховим ларвама.[6] Настањивала је шуме Европе и била је способна да се пење и креће по дрвећу слично данашњим врстама мравоједа из рода Tamandua, користећи се својим канџама и репом.
Ова врста је знала гутати пјесак и складиштила га у свом желуцу, на што нам указују фосили ове врсте. Овај пјесак је користила при дробљењу хране у желуцу, слично као што то раде данашњи мравоједи и данашњи љускавци, јер ове животиње немају зубе у вилицама са којима би иначе дробили храну.[2][7][8]
У популарној култури
У првој епизоди BBC-јеве документарне серије "Шетња са звијерима", појављује се и врста Eurotamandua joresiа. За приказ овог сисара у епизоди су продуценти искористили архивску снимку мравоједа из род Tamandua, из разлога што ове животиње имају сличан изглед. Поред тога, врста Eurotamandua joresiа није имала битну улогу у нарацији епизоде.
Систематика
Историја класификације
Врста Eurotamandua joresi је откривена 1974. године на фосилном налазишту Месел јама (на подручју општине Месел у близини града Дармштата, у Њемачкој), но научно је описана тек 1981. године. Од самог открића, тачан положај ове врсте је био непознат. Једно вријеме, ова врста је била уврштена као представник мравоједа, касније надреда Xenarthra,[9][10][11][12] но у каснијим истраживањима је препозната као примитивни представник љускаваца (тј. реда Pholidota).[13][4]
^ абвGerhard Storch: "Eurotamandua joresi, ein Myrmecophagide aus dem Eozän der "Grube Messel" bei Darmstadt (Mammalia, Xenarthra)." Senckenbergiana lethaea 61 (3/6), (1981), S. 247–289
^Gotthard Richter (1987.) "Studies on the diet of Eocene mammals from the Messel fossil site near Darmstadt." Courier Research Institute Senckenberg 91, pp. 1–33
^Gregg F. Gunnell, Thomas Lehmann, Irina Ruf, Jörg Habersetzer, Michael Morlo und Kenneth D. Rose (2018.) "'Ferae – Tiere, die andere Tiere fressen." In: Stephan F. K. Schaal, Krister T. Smith und Jörg Habersetzer (eds.) "Messel – ein fossiles Tropenökosystem." Senckenberg-Buch 79, Stuttgart, S. 271–283
^Gerhard Storch and J. Habersetzer (1991.) "Relocated choans and accessory bulla tympanica in recent Vermilingua and Eurotamandua from the Eocene of Messel (Mammalia: Xenarthra)." Journal of Mammology 56, pp. 257-271
Wighart von Koenigswald (1981.) "Paleogeographical relationships of the vertebrate fauna from the old-age fossil deposit Messel near Darmstadt." Geological Yearbook Hessen 109, pp. 85-102.
Gerhard Storch (1984.) "The ancient mammalian fauna from Messel - a paleobiogeographic puzzle." Natural Sciences 71, pp. 227-233
Gerhard Storch and Hartmut Haubold (1989.) "Additions to the Geiseltal Mammalian Faunas, Middle Eocene: Didelphidae, Nyctiteriidae, Myrmecophagidae." Palaeovertebrata 19 (3)
Gerhard Storch and Thomas Martin (1994.) "Eomanis krebsi, a new pangolin from the Middle Eocene of the Messel pit near Darmstadt (Mammalia: Pholidota). Berlin Geoscientific Treatises E 13, pp. 83–97
Frederick S. Szalay and Friedemann Schrenk (1998.) "The Middle Eocene Eurotamandua and a Darwinian phylogenetic Analysis." Kaupia 7
Timothy J. Gaudin (2010.) "Pholidota". In Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) "Cenozoic Mammals of Africa". University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 599-602
Timothy J. Gaudin, Kenneth D. Rose, Renate Rabenstein, Jörg Habersetzer (2023.) "New forelimb details of Eurotamandua, purpoted anteater from the middle Eocene of Messel, Germany, reveal extraordinary similarities to palaeanodonts (Pholidotamorpha), not to Xenarthra", in "The Society of Vertebrate Paleontology 83rd annual meeting"
