старогрчке ријечи пара (стгрч.παρά), која значи близак или поред
и од рода Manis
близак Манису
Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс.pengguling), што значи онај који се склупчава.[20] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс.tenggiling), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд.trenggiling) и филипински ријечи балинтонг (фил.balintong), голинг (фил.goling) и танггилинг (фил.tanggiling), које имају исто значење.[21]
Опис
Врсте из рода Manis посједују већу и гушћу длаку између љуски и на остатку тјела него афричке врсте љускаваца. Дужина треће канџе на задњим стопалима је много дужа од дужине четврте канџе. Средњи ред љуски на горњој страни репа код ови врста се наставља до његовог врха. Задња ивица љуски, у средњем реду на горњој страни репа, је глатка и у облику латиничног слова V. Мале ушне шкољке су на задњем дјелу граница слушног отвора.[1]
Распрострањеност
Данашњи живући представници овог рода сисара насељавају подручје јужне и ЈугоисточнеАзије и јужне Кине.[15] У прошлости, овај род је био распрострањен и на подручју Европе.[22][23]
^Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22): 21. doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677.
^Du Toit, Z.; Grobler, J. P.; Kotzé, A.; Jansen, R.; Brettschneider, H.; Dalton, D. L. (2014). „The complete mitochondrial genome of Temminck's ground pangolin (Smutsia temminckii; Smuts, 1832) and phylogenetic position of the Pholidota (Weber, 1904)”. Gene. 551 (1): 49—54. PMID25158133. doi:10.1016/j.gene.2014.08.040.
Schlitter, D. A. (2005). "Order Pholidota". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 530—531. ISBN978-0-8018-8221-0. OCLC62265494.
Mahmood, J.; Hussain, K. (2013). „Plant species association, burrow characteristics and the diet of the Indian Pangolin, Manis crassicaudata, in the Potohar Plateau, Pakistan”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539.
Mahmood, H.; Irshad, A.; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461.
Mahmood; Irshad; Hussain (2014). „Habitat preference and population estimates of Indian pangolin”. Russian Journal of Ecology. 45 (1): 70—75. S2CID255006898. doi:10.1134/s1067413614010081.
Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2013). „Behavioural sampling techniques and activity pattern of Indian Pangolin Manis crassicaudata (Mammalia: Manidae) in captivity”. Journal of Threatened Taxa. 5 (17): 5247—5255. doi:10.11609/jott.o3423.5247-55.
„Husbandry, behaviour and conservation breeding of Indian pangolin”. Folia Zoologica.
Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2014). „Behavioural Descriptions of Indian Pangolins (Manis crassicaudata) in captivity”. International Journal of Zoology. 2014: 1—7. doi:10.1155/2014/795062.
Jarvis, C. (1965). „Mammals breed in captivity”. International Zoological Yearbook. 5: 330—349.
Ogelvie, P.W.; Bridgwater, D.D. (1967). „Notes on breeding of an Indian pangolin at Oklahoma Zoo”. International Zoological Yearbook. 7: 116—118. doi:10.1111/j.1748-1090.1967.tb00341.x.
Acharjyo, L.N.; Misra, R. (1972). „Birth of Indian pangolin (Manis crassicaudata) in captivity”. Journal of the Bombay Natural History Society. 69: 174—175.
Acharjyo, L.N.; Mohapatra, S. (1978). „A note on breeding and longevity of Indian pangolin (Manis crassicaudata) in captivity”. Journal of the Bombay Natural History Society. 75: 921—922.
Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2014). „Husbandry, behaviour and conservation breeding of Indian pangolin”. Folia Zoologica. 63 (2): 73—80. S2CID90202869. doi:10.25225/fozo.v63.i2.a4.2014.