PROFILPELAJAR.COM

Мала Сундска острва
Kepulauan Nusa Tenggara ; Kepulauan Sunda Kecil
	Мала Сундска острва
Географија
Локација	Југоисточна Азија; Југозападни Пацифик
Архипелаг	Сундска острва
Укупно острва	975
Најважнија острва	Бали, Ломбок, Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор
Највиши врх	Планина Ринџани
Администрација

Мала Сундска острва, често названи и Мали Сунди су архипелаг у малајском архипелагу. Заједно с Великим Сундским острвима чине Сундска острва.^[1]

То је група од шест већих и великог броја мањих и веома малих острва источно од Јаве. Укупна површина им је око 87.700 км², а број становника је око 12 милиона. Највећа острва су (од запада према истоку): Бали, Ломбок, Сумбава, Флорес и Тимор, а јужно од Флореса је Сумба.

На источном делу Тимора налази се самостална држава Источни Тимор којој припада још и западнотиморска енклава Окуси-Амбено и мала острва Атауро и Јако. Остатак острва припада Индонезији и део је регије Нуса Тенгара, што на индонежанском језику значи „југоисточна острва“, која се дели на провинције Бали, Источна Нуса Тенгара и Западна Нуса Тенгара.

Мала Сундска острва су вулканског порекла, па су сва острва брдовита. Највиша тачка ове скупине је врх Риндјани, 3.725 m, на Ломбоку. Главне пољопривредне културе су пиринач и кафа. Од природних богатстава на острвима има нафте, гвожђа, мангана и бакра.

Геологија

Мала Сундска острва се састоје од два геолошки различита архипелага.^[2] Северни архипелаг, који укључује Бали, Ломбок, Сумбаву, Флорес и Ветар, је вулканског порекла. Одређени број ових вулкана, попут планине Ринџани на Ломбоку, још увек је активан док су други, као што је Иликедека на Флоресу, изумрли. Северни архипелаг је почео да се формира током плиоцена, пре око 15 милиона година, као резултат колизије између Аустралијске и Евроазијске плоче.^[2] Острва јужног архипелага, међу којима су Сумба, Тимор и Бабар, нису вулканска и изгледа да припадају Аустралијској плочи.^[3] Геологија и екологија северног архипелага деле сличну историју, карактеристике и процесе са јужним Малучким острвима Малуку, која настављају исти острвски лук на истоку.

Постоји дуга историја геолошког проучавања ових региона још од индонежанских колонијалних времена; међутим, геолошка формација и прогресија нису у потпуности схваћени, а теорије о геолошкој еволуцији острва су се у великој мери промениле током последњих деценија 20. века.^[4]

Лежећи на судару две тектонске плоче, Мала Сундска острва чине неке од геолошки најсложенијих и најактивнијих региона на свету. Провинција Бали је једина провинција која се налази на Сундској плочи и која се не налази у региону Валасија и која је западно од Воласове линије.^[4]

Постоји велики број вулкана који се налазе на Малим Сундским острвима.^[5]

Екорегије

Мала Сундска острва су подељена на шест екорегија:^[6]

Прашуме источне Јаве-Балија и планинске кишне шуме источне Јаве-Балија покривају Бали, које је једино од мањих Сундских острва у Индомалајском царству, а није део Валасије. Бали је некада био везан за Азијски континент (види Сундаланд), и дом је великих азијских сисара као што су азијски слонови и изумрли балијски тигар.
Листопадне шуме Малог Сунда обухватају северни ланац острва, од Ломбока и Сумбаве на истоку до Флореса и Алора. На вишим падинама острва налазе се шуме високих четинара Podocarpus и Engelhardia са подрастом лијана, епифита и орхидеја као што су Corybas, Corymborkis, и Malaxis (ушће гује), док су обалске равнице првобитно биле обрасле саванским травама као што је савана са Borassus flabellifer палминим стаблима на обалама Комода, Ринка и Флореса. Иако је већина вегетације на овим острвима сува шума, а постоје и предели прашуме, посебно у равничарским пределима и обалама река на Комоду, и на југоисточној обали Ломбока постоји посебна област суве трновите шуме. Дрвеће трња је било чешће у приобалским подручјима острва, али је углавном очишћено. Ова острва су дом јединствених врста укључујући седамнаест ендемских птица (од 273 врсте птица које се налазе на острвима). Ендемични сисари су угрожена Flores ровка (Suncus mertensi), рањиви комодо пацов (Komodomys rintjanus), и ломбочка летећа лисица (Pteropus lombocensis), сундски дугоуви слепи миш (Nyctophilus heran), док месождерни комодски змај, који је са три метра дужине и деведесет килограма тежине највећи гуштер на свету. Он обитава на Комоду, Ринки, Гили Мотангу и обали северозападног Флореса.
Екорегион сумбских листопадних шума обухвата Сумба.
Екорегион тиморских и ветарских листопадних шума обухвата Тимор, Ветар, Роте и Саву.
Екорегија влажнијих листопадних шума острва Банда мора укључује острва Барат Даја (осим Ветра), острва Танимбар и острва Кај.

Претње и очување

Више од половине првобитне вегетације острва је очишћено за садњу пиринча и других усева, за насељавање и последичним шумским пожарима. Само Сумбава сада садржи велику површину нетакнуте природне шуме, док су Комодо, Ринка и Падар сада заштићени као Национални парк Комодо.

Док многи еколошки проблеми погађају мала острва и велике копнене масе, мала острва имају своје посебне проблеме и веома су изложена спољним силама. Развојни притисци на мала острва су све већи, иако се њихови ефекти не предвиђају увек. Иако је Индонезија богато обдарена природним ресурсима, ресурси малих острва Нуса Тенгара су ограничени и специјализовани; штавише, људски ресурси су посебно ограничени.^[7]

Општа запажања^[8] о малим острвима која се могу применити на Нуса Тенгару укључују:^[7]

Већи део копнене масе биће погођен вулканском активношћу, земљотресима, одронима и оштећењем циклона;
Већа је вероватноћа да ће клима утицати на море;
Сливови су мањи, а степен ерозије већи;
Већи део копнене масе чине приобална подручја;
Виши степен еколошке специјализације, укључујући већи удео ендемских врста у целокупној заједници депауперата;
Друштва могу задржати снажан осећај културе која се развила у релативној изолацији;
Већа је вероватноћа да ће становништво малих острва бити погођено економским миграцијама.

Острво Банта на Малим Сундским острвима
Острво Ринка
Претње и очување у националном парку Комодо

Референце

^ „Badak Sunda dan Harimau Sunda.”. "[...] Mr. M. Yamin yang pada 1950-an ketika menjadi Menteri P.P. dan K. mengganti istilah Kepulauan Sunda Kecil menjadi Kepulauan Nusa Tenggara. Sebab, istilah Kepulauan Sunda Kecil diganti dengan Kepulauan Nusa Tenggara, maka istilah Kepulauan Sunda Besar juga tidak lagi digunakan dalam ilmu bumi dan perpetaan nasional Indonesia – meskipun dalam perpetaan Internasional istilah Greater Sunda Islands dan Lesser Sunda Islands masih tetap digunakan." - Ajip Rosidi: Penulis, budayawan. Pikiran Rakyat, 21 August 2010. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 7. 7. 2015.
^ ^а ^б Audley-Charles, M.G. (1987). „Dispersal of Gondwanaland: relevance to evolution of the Angiosperms”. Ур.: Whitmore, T.C. Biogeographical Evolution of the Malay Archipelago. Oxford Monographs on Biogeography 4. Oxford: Clarendon Press. стр. 5—25. ISBN 0-19-854185-6.
^ Veevers, J.J. (1991) "Phanerozoic Australia in the changing configuration of ProtoPangea through Gondwanaland and Pangea to the present dispersed continents" Australian Systematic Botany 4: pp. 1–11
^ ^а ^б Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 9. ISBN 962-593-076-0.
^ „Volcanoes of Indonesia: Lesser Sunda Islands”. Global Volcanism Program. Smithsonian National Museum of Natural History. Приступљено 1. 1. 2013.
^ Wikramanayake, Eric; Eric Dinerstein; Colby J. Loucks; et al. (2002). Terrestrial Ecoregions of the Indo-Pacific: a Conservation Assessment. Washington, DC: Island Press
^ ^а ^б Monk, Fretes & Reksodiharjo-Lilley 1996, стр. 1
^ Beller, W., P. d'Ayala, and P. Hein. 1990. Sustainable development and environmental management of small islands. Paris and New Jersey: United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organisation and Parthenon Publishing Group Inc.; Hess, A, 1990. Overview: sustainable development and environmental management of small islands. In Sustainable development and environmental management of small islands. eds W. Beller, P. d'Ayala, and P. Hein, Paris and New Jersey: United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organisation and Parthenon Publishing Group Inc. (both cited in Monk)

Литература

Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 9. ISBN 962-593-076-0.
Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. ISBN 962-593-076-0.
Allwrardt, Allan O. (1993). „Evolution of the tectogene concept, 1930-1965” (PDF). Proceedings of the Fifth International Congress on the History of Oceanography. Приступљено 29. 9. 2021.
Amos, Jonathan (11. 5. 2021). „Oceans' extreme depths measured in precise detail”. News. BBC. Приступљено 2. 10. 2021.
Bangs, N. L.; Morgan, J. K.; Tréhu, A. M.; Contreras‐Reyes, E.; Arnulf, A. F.; Han, S.; Olsen, K. M.; Zhang, E. (новембар 2020). „Basal Accretion Along the South Central Chilean Margin and Its Relationship to Great Earthquakes”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 125 (11). Bibcode:2020JGRB..12519861B. S2CID 225154312. doi:10.1029/2020JB019861.
Bodine, J.H.; Watts, A.B> (1979). „On lithospheric flexure seaward of the Bonin and Mariana trenches”. Earth and Planetary Science Letters. 43 (1): 132-148. Bibcode:1979E&PSL..43..132B. doi:10.1016/0012-821X(79)90162-6.
Christensen, UR (1996). „The Influence of Trench Migration on Slab Penetration into the Lower Mantle.”. Earth and Planetary Science Letters. 140 (1–4): 27—39. Bibcode:1996E&PSL.140...27C. doi:10.1016/0012-821x(96)00023-4 .
Dastanpour, Mohammad (март 1996). „The Devonian System in Iran: a review”. Geological Magazine. 133 (2): 159—170. Bibcode:1996GeoM..133..159D. S2CID 129199671. doi:10.1017/S0016756800008670.
Dvorkin, Jack; Nur, Amos; Mavko, Gary; Ben-Avraham, Zvi (1993). „Narrow subducting slabs and the origin of backarc basins”. Tectonophysics. 227 (1–4): 63—79. Bibcode:1993Tectp.227...63D. doi:10.1016/0040-1951(93)90087-Z.
Einsele, Gerhard (2000). Sedimentary Basins: Evolution, Facies, and Sediment Budget (2nd изд.). Springer. стр. 630. ISBN 978-3-540-66193-1.
Eiseley, Loren (1946). „The Great Deeps”. The Immense Journey (1959 изд.). United States: Vintage Books. стр. 38-41. ISBN 0394701577.
Ellouz-Zimmermann, N.; Deville, E.; Müller, C.; Lallemant, S.; Subhani, A. B.; Tabreez, A. R. (2007). „Impact of Sedimentation on Convergent Margin Tectonics: Example of the Makran Accretionary Prism (Pakistan)”. Thrust Belts and Foreland Basins. Frontiers in Earth Sciences: 327—350. ISBN 978-3-540-69425-0. doi:10.1007/978-3-540-69426-7_17.
Fujikura, K.; Lindsay, D.; Kitazato, H.; Nishida, S.; Shirayama, Y. (2010). „Marine Biodiversity in Japanese Waters”. PLoS ONE. 5 (8): e11836. Bibcode:2010PLoSO...511836F. PMC 2914005 . PMID 20689840. doi:10.1371/journal.pone.0011836 .
„Deep-sea trench”. McGraw-Hill Encyclopedia of Science & Technology (8th изд.). 1997.
Flower, MFJ; Dilek, Y (2003). „Arc–trench Rollback and Forearc Accretion: 1. A Collision–Induced Mantle Flow Model for Tethyan Ophiolites”. Pub. Geol. Soc. Lond. 218 (1): 21—41. Bibcode:2003GSLSP.218...21F. S2CID 128899276. doi:10.1144/gsl.sp.2003.218.01.03.
Gallo, N.D.; Cameron, J; Hardy, K.; Fryer, P.; Bartlett, D.H.; Levin, L.A. (2015). „Submersible- and lander-observed community patterns in the Mariana and New Britain trenches: Influence of productivity and depth on epibenthic and scavenging communities”. Deep Sea Research Part I: Oceanographic Research Papers. 99: 119—133. Bibcode:2015DSRI...99..119G. doi:10.1016/j.dsr.2014.12.012 .
Garfunkel, Z; Anderson, C. A.; Schubert, G (10. 6. 1986). „Mantle circulation and the lateral migration of subducted slabs”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 91 (B7): 7205—7223. Bibcode:1986JGR....91.7205G. doi:10.1029/JB091iB07p07205.
Geersen, Jacob; Voelker, David; Behrmann, Jan H. (2018). „Oceanic Trenches”. Submarine Geomorphology. Springer Geology: 409—424. ISBN 978-3-319-57851-4. doi:10.1007/978-3-319-57852-1_21.
Goldfinger, Chris; Nelson, C. Hans; Morey, Ann E.; Johnson, Joel E.; Patton, Jason R.; Karabanov, Eugene B.; Gutierrez-Pastor, Julia; Eriksson, Andrew T.; Gracia, Eulalia; Dunhill, Gita; Enkin, Randolph J.; Dallimore, Audrey; Vallier, Tracy (2012). Kayen, Robert, ур. „Turbidite event history—Methods and implications for Holocene paleoseismicity of the Cascadia subduction zone”. U.S. Geological Survey Professional Paper. Professional Paper. 1661-E. doi:10.3133/pp1661F .
Hackney, Ron; Sutherland, Rupert; Collot, Julien (јун 2012). „Rifting and subduction initiation history of the New Caledonia Trough, southwest Pacific, constrained by process-oriented gravity models: Gravity modelling of the New Caledonia Trough”. Geophysical Journal International. 189 (3): 1293—1305. doi:10.1111/j.1365-246X.2012.05441.x .
Hall, R; Spakman, W (2002). „Subducted Slabs Beneath the Eastern Indonesia–Tonga Region: Insights from Tomography”. Earth and Planetary Science Letters. 201 (2): 321—336. Bibcode:2002E&PSL.201..321H. CiteSeerX 10.1.1.511.9094 . S2CID 129884170. doi:10.1016/s0012-821x(02)00705-7.
Hamilton, W. B. (1988). „Plate tectonics and island arcs”. Geological Society of America Bulletin. 100 (10). стр. 1503—1527.
Harris, P.T.; MacMillan-Lawler, M.; Rupp, J.; Baker, E.K. (2014). „Geomorphology of the oceans”. Marine Geology. 352: 4—24. Bibcode:2014MGeol.352....4H. doi:10.1016/j.margeo.2014.01.011.
Hawkins, J. W.; Bloomer, S. H.; Evans, C. A.; Melchior, J. T. (1984). „Evolution of Intra-Oceanic Arc-Trench Systems”. Tectonophysics. 102 (1–4): 175—205. Bibcode:1984Tectp.102..175H. doi:10.1016/0040-1951(84)90013-1.
Jamieson, A.J.; Fujii, T.; Mayor, D.J.; Solan`, M.; Priede, I.G. (2010). „Hadal trenches: the ecology of the deepest places on Earth”. Trends in Ecology & Evolution. 25 (3): 190—197. PMID 19846236. doi:10.1016/j.tree.2009.09.009.
Jarrard, R. D. (1986). „Relations among subduction parameters”. Reviews of Geophysics. 24 (2): 217—284. Bibcode:1986RvGeo..24..217J. doi:10.1029/RG024i002p00217.
Johnstone, James (1923). An Introduction to Oceanography, With Special Reference to Geography and Geophysics. ISBN 978-1340399580.
Kearey, P.; Klepeis, K.A.; Vine, F.J. (2009). Global tectonics. (3rd изд.). Oxford: Wiley-Blackwell. стр. 184—188. ISBN 9781405107778.
Ladd, J.W.; Holcombe, T. L.; Westbrook, G. K.; Edgar, N. T. (1990). Dengo, G.; Case, J., ур. „Caribbean Marine Geology: Active margins of the plate boundary”. The Geology of North America, Vol. H, The Caribbean Region. Geological Society of America. стр. 261—290.
Lemenkova, Paulina (2021). „Topography of the Aleutian Trench south-east off Bowers Ridge, Bering Sea, in the context of the geological development of North Pacific Ocean”. Baltica. 34 (1): 27—46. doi:10.5200/baltica.2021.1.3 . Приступљено 30. 9. 2021.
McConnell, A. (1990). „The art of submarine cable- laying: its contribution to physical oceanography”. Deutsche hydrographische Zeitschrift, Erganzungs-heft, (B). 22: 467—473.
Nakakuki, T; Mura, E (2013). „Dynamics of Slab Rollback and Induced Back-Arc Basin Formation”. Earth and Planetary Science Letters. 361 (B11): 287—297. Bibcode:2013E&PSL.361..287N. doi:10.1016/j.epsl.2012.10.031.
Peng, Guyu; Bellerby, Richard; Zhang, Feng; Sun, Xuerong; Li, Daoji (јануар 2020). „The ocean's ultimate trashcan: Hadal trenches as major depositories for plastic pollution”. Water Research. 168: 115121. PMID 31605833. S2CID 204122125. doi:10.1016/j.watres.2019.115121.
Rowley, David B. (2002). „Rate of plate creation and destruction: 180 Ma to present”. Geological Society of America Bulletin. 114 (8): 927—933. Bibcode:2002GSAB..114..927R. doi:10.1130/0016-7606(2002)114<0927:ROPCAD>2.0.CO;2.
Schellart, WP; Lister, GS (2004). „Orogenic Curvature: Paleomagnetic and Structural Analyses”. Geological Society of America: 237—254.
Schellart, WP; Lister, GS; Toy, VG (2006). „A Late Cretaceous and Cenozoic Reconstruction of the Southwest Pacific Region: Tectonics Controlled by Subduction and Slab Rollback Processes”. Earth-Science Reviews. 76 (3–4): 191—233. Bibcode:2006ESRv...76..191S. doi:10.1016/j.earscirev.2006.01.002.
Schellart, WP; Moresi, L (2013). „A New Driving Mechanism for Backarc Extension and Backarc Shortening Through Slab Sinking Induced Toroidal and Poloidal Mantle Flow: Results from dynamic subduction models with an overriding plate”. Journal of Geophysical Research. 118 (6): 3221—3248. Bibcode:2013JGRB..118.3221S. doi:10.1002/jgrb.50173 .
Scholl, D. W.; Scholl, D (1993). „The return of sialic material to the mantle indicated by terrigeneous material subducted at convergent margins”. Tectonophysics. 219 (1–3): 163—175. Bibcode:1993Tectp.219..163V. doi:10.1016/0040-1951(93)90294-T.
Sibuet, M.; Olu, K. (1998). „Biogeography, biodiversity and fluid dependence of deep-sea cold-seep communities at active and passive margins”. Deep-Sea Research. II (45): 517—567. Bibcode:1998DSRII..45..517S. doi:10.1016/S0967-0645(97)00074-X.
Smith, W. H. F.; Sandwell, D. T. (1997). „Global sea floor topography from satellite altimetry and ship depth soundings”. Science. 277 (5334): 1956—1962. doi:10.1126/science.277.5334.1956.
Stern, R. J. (2002). „Subduction Zones”. Reviews of Geophysics. 40 (4): 1012—1049. Bibcode:2002RvGeo..40.1012S. doi:10.1029/2001RG000108.
Stern, R.J. (2005). „TECTONICS | Ocean Trenches”. Encyclopedia of Geology: 428—437. ISBN 9780123693969. doi:10.1016/B0-12-369396-9/00141-6.
Thomas, C.; Burbidge, D.; Cummins, P. (2007). A preliminary study into the tsunami hazard faced by southwest Pacific nations. Risk and Impact Analysis Group, Geoscience Australia. Приступљено 26. 9. 2021.
Thomson, C.W.; Murray, J. (1895). „Report on the scientific results of the voyage of H.M.S. Challenger during the years of 1872–76 (page 877)”. 19thcenturyscience.org. Архивирано из оригинала 17. 4. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2012.
Völker, David; Geersen, Jacob; Contreras-Reyes, Eduardo; Sellanes, Javier; Pantoja, Silvio; Rabbel, Wolfgang; Thorwart, Martin; Reichert, Christian; Block, Martin; Weinrebe, Wilhelm Reimer (октобар 2014). „Morphology and geology of the continental shelf and upper slope of southern Central Chile (33°S–43°S)” (PDF). International Journal of Earth Sciences. 103 (7): 1765—1787. Bibcode:2014IJEaS.103.1765V. S2CID 129460412. doi:10.1007/s00531-012-0795-y.
Völker, D.; Weinrebe, W.; Behrmann, J. H.; Bialas, J.; Klaeschen, D. (2009). „Mass wasting at the base of the south central Chilean continental margin: The Reloca Slide”. Advances in Geosciences. 22: 155—167. Bibcode:2009AdG....22..155V. doi:10.5194/adgeo-22-155-2009 .
Völker, David; Geersen, Jacob; Contreras-Reyes, Eduardo; Reichert, Christian (2013). „Sedimentary fill of the Chile Trench (32–46°S): Volumetric distribution and causal factors”. Journal of the Geological Society. 170 (5): 723—736. Bibcode:2013JGSoc.170..723V. S2CID 128432525. doi:10.1144/jgs2012-119.
Watts, A.B. (2001). Isostasy and Flexure of the Lithosphere. Cambridge University Press. 458p.
Weyl, Peter K. (1969). Oceanography: an introduction to the marine environment. New York: Wiley. ISBN 978-0471937449. </ref>
Westbrook, G.K.; Mascle, A.; Biju-Duval, B. (1984). „Geophysics and the structure of the Lesser Antilles forearc” (PDF). Initial Reports of the Deep Sea Drilling Project. 78: 23—38. Приступљено 26. 9. 2021.
Wright, D. J.; Bloomer, S. H.; MacLeod, C. J.; Taylor, B.; Goodlife, A. M. (2000). „Bathymetry of the Tonga Trench and Forearc: a map series”. Marine Geophysical Researches. 21 (489–511): 2000. Bibcode:2000MarGR..21..489W. S2CID 6072675. doi:10.1023/A:1026514914220.
Zhang, Ru-Yi; Huang, Ying; Qin, Wen-Jing; Quan, Zhe-Xue (јун 2021). „The complete genome of extracellular protease-producing Deinococcus sp. D7000 isolated from the hadal region of Mariana Trench Challenger Deep”. Marine Genomics. 57: 100832. S2CID 229392459. doi:10.1016/j.margen.2020.100832.

Спољашње везе

[1] „Badak Sunda dan Harimau Sunda.”. "[...] Mr. M. Yamin yang pada 1950-an ketika menjadi Menteri P.P. dan K. mengganti istilah Kepulauan Sunda Kecil menjadi Kepulauan Nusa Tenggara. Sebab, istilah Kepulauan Sunda Kecil diganti dengan Kepulauan Nusa Tenggara, maka istilah Kepulauan Sunda Besar juga tidak lagi digunakan dalam ilmu bumi dan perpetaan nasional Indonesia – meskipun dalam perpetaan Internasional istilah Greater Sunda Islands dan Lesser Sunda Islands masih tetap digunakan." - Ajip Rosidi: Penulis, budayawan. Pikiran Rakyat, 21 August 2010. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 7. 7. 2015.

[Audley-Charles-2] а ^б Audley-Charles, M.G. (1987). „Dispersal of Gondwanaland: relevance to evolution of the Angiosperms”. Ур.: Whitmore, T.C. Biogeographical Evolution of the Malay Archipelago. Oxford Monographs on Biogeography 4. Oxford: Clarendon Press. стр. 5—25. ISBN 0-19-854185-6.

[3] Veevers, J.J. (1991) "Phanerozoic Australia in the changing configuration of ProtoPangea through Gondwanaland and Pangea to the present dispersed continents" Australian Systematic Botany 4: pp. 1–11

[Monk_1996,_page_9-4] а ^б Monk, K.A.; Fretes, Y.; Reksodiharjo-Lilley, G. (1996). The Ecology of Nusa Tenggara and Maluku. Hong Kong: Periplus Editions Ltd. стр. 9. ISBN 962-593-076-0.

[5] „Volcanoes of Indonesia: Lesser Sunda Islands”. Global Volcanism Program. Smithsonian National Museum of Natural History. Приступљено 1. 1. 2013.

[6] Wikramanayake, Eric; Eric Dinerstein; Colby J. Loucks; et al. (2002). Terrestrial Ecoregions of the Indo-Pacific: a Conservation Assessment. Washington, DC: Island Press

[Monk_1996,_page_1-7] а ^б Monk, Fretes & Reksodiharjo-Lilley 1996, стр. 1

[8] Beller, W., P. d'Ayala, and P. Hein. 1990. Sustainable development and environmental management of small islands. Paris and New Jersey: United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organisation and Parthenon Publishing Group Inc.; Hess, A, 1990. Overview: sustainable development and environmental management of small islands. In Sustainable development and environmental management of small islands. eds W. Beller, P. d'Ayala, and P. Hein, Paris and New Jersey: United Nations Educational, Scientific, and Cultural Organisation and Parthenon Publishing Group Inc. (both cited in Monk)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]