Антонија, као и цела њена породица су од почетка окупације сарађивали у Народноослободилачкој борби. У њиховој кући је било складиште оружја и муниције за потребе партизанских војника. Такође је за њих обезбеђивала и храну. У свом и у околним селима је организовала жене да помажу партизанским борцима својим прилозима и давањем склоништа.
Италијански војници су је ухапсили 26. августа 1942. године и одвели у љубљански затвор. Тамо су је испитивали, мучили и потом 3. септембра 1942. године стрељали у Грамозној јами. Сахрањена је на гробљу у Љубљани с осталим таоцима.
У Народноослободилачкој борби народа Југославије погинуло је и пет Антонијиних синова.
