Јанез Хрибар рођен је 3. септембра 1909. године у Ложу код Старог Трга при Ложу, у сељачкој породици. Основну школу заршио је у Ложу. Све предратне године живео је на обитељском имању. Године 1930. одслужио је војни рок у Загребу. У оквиру радничко-сељачког друштва „Свобода“ учествовао је у дувачком оркестру у Ложу, у драмској секцији и у ватрогасном друштву.
Године 1932. ступио је у Друштво сеоских младића и девојака. Тих је година читао марксистичку литературу, због чега је све више био оријентисан левичарски и антиклерикално. На општинским изборима 1936. године у Ложу, добрим је делом његовом заслугом победила опозициона сељачко-радничка листа. Убрзо је постао члан Главног одбора „Свободе“. Био је један од потписника прогласа Савеза радног народа у новембру 1939. године. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Успео је да придобије још два члана, па је заједно с њима формирао прву партијску ћелију у Нотрањској.
Дана 31. децембра 1939. и 1. јануара 1940. учествовао је на партијској конференцији у Јоштовом млину у Медлогу код Цеља, а јуна 1940. на партијској конференцији изнад Моравча. Власти су га почетком 1941. послале у војни логор Међуречје код Ивањице, где је остао до распуштања логора.
Народноослободилачки рат
Након окупације Југославије у априлу 1941. Хрибар се укључује у борбу и спада међу прве организаторе оружаног устанка у Нотрањској. Маја 1941. учествовао је на састанку код Жана Залара у Боровници, коме је присуствовало осам комуниста, међу којима и Миха Маринко и Франце Попит. На том је састанку именован Окружни комитет Комунистичке партије Словеније за Нотрањску, у коме је био и Хрибар. Он је покренуо иницијативу за скупљање оружја, муниције и друге војничке опреме.
Крајем јуна 1941, прешао је у илегалу. Обилазио је села и успостављао везе с комунистима, симпатизерима и повереницима. Највише се задржавао на Блошкој и Шентвидској висоравни и на Ракитни. Партизанима је приступио у новембру 1941. године, у Трећи батаљон Љубе Шерцера, где је прво био заменик команданта батаљона, а крајем марта политички комесар батаљона. У то време је све до средине фебруара 1942. радио и на терену. Главни штаб НОВ и ПО Словеније га је 29. априла 1942. именовао за политичког комесара Нотрањског одреда, а 26. јула за политичког комесара Кримског одреда.
У време постојања ослобођене територије од маја до августа 1942, обилазио је села и говорио на митинзима. Италијански окупатор је средином 1942. окупио снаге и разбио ослобођену територију. Пред навалом окупатора, повукао се и Хрибар са својим одредом. Августа 1942. формирана је Трећа група одреда, са укупно пет одреда. Хрибар је постао политички комесар те групе.
У Деветом корпусу је остао до 15. септембра 1944. и тамо је планирао низ војних и политичких акција. Доживео је успехе, али и поразе које је једницама Деветог корпуса нанео немачки окупатор. Последње дане међу партизанима провео је у Нотрањској и Долењској. 15. септембра 1944. године именован је, у чину пуковника, за политичког комесара Седмог корпуса. На том је положају остао до краја рата.
Послератна каријера
Када је 5. маја 1945. у Ајдовшчини формирана прва словеначка влада, Јанез Хрибар је у њој био министар пољопривреде и на том је положају остао све до 1947, након чега је био министар без портфеља. Од септембра 1949. до маја 1950. био је председник Народног одбора Љубљана-околина, до децембра 1951. председник Савета за пољопривреду НР Словеније, те председник Савета пољопривредних задруга Југославије.