Rođen je 24. januara1985. godine u Beogradu, od oca Branislava, mašinskog inženjera, i majke Gorice, advokata. Pohađao je osnovnu školu „Bora Stanković“ na Banjici, a potom Pravno-birotehničku školu „9. maj“ u kojoj je bio đak generacije. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine.
Viktor je odrastao u porodici sa dugom tradicijom sakupljanja i čuvanja knjiga, čiji koreni dosežu do početka 18. veka.[1] Još u ranom detinjstvu pokazivao je interesovanje prema pisanoj reči i knjigama. Od bake, Danice Lazić, nasledio je porodičnu Biblioteku Lazić kada mu je bilo devet godina i time, kao deveta generacija, nastavio dvovekovnu tradiciju.[1]
Tokom srednjoškolskih dana počeo je da putuje Evropom, a sa osamnaest godina objavljuje i svoju prvu knjigu Gete – poezija i istina (2003).
Član je organizacija i udruženja: Udruženje književnika Srbije, Udruženje novinara Srbije, Fondacija Ršum (član Upravnog odbora), Biblioteka „Milutin Bojic” (član Upravnog odbora), Udruženje turističkih vodiča Republike Srbije (počasni član), Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca Republike Srbije, Udruženje srpsko-indonežanskog prijateljstva „Nusantara”, Udruženje srpsko-kubanskog prijateljstva, Geteovo društvo, Udruženje za razvoj i unapređenje turizma Srbije, Srpsko bibliofilsko društvo (ambasador) i Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU (nekadašnji spoljni saradnik).
Putovanja i putopisi
Na svojim putovanjima Viktor je proveo ukupno dvanaest godina.[3] Obišao je više od 100 zemalja na šest kontinenata, Evropom, Azijom, Australijom, Afrikom, Južnom Amerikom i Severnom Amerikom. Sa putovanja je donosio razne predmete, knjige i kulturna dobra sa idejom da u Beogradu stvori muzejsku riznicu koja svedoči o različitim svetskim kulturama, ali i srpskoj kulturi u svetu.
Na jedno od najdužih putovanja na kojima je bio, pošao je 2009. godine svojom Lada Nivom. Tokom 421 dana, krenuvši sa Kosova i Metohije iz manastira Dečani, na putu do Vladivostoka obišao je veći deo Evrope, usput i najseverniju tačku Nordkap (Severni rt), potom više hiljada gradova, mesta i sela širom Rusije. Nakon Vladivostoka krenuo je putem Jugoistočne Azije, preko Filipina i ostrva Indonezije, sve do Australije. U povratku prolazi kroz Južnu i Jugozapadnu Aziju, gde iprelazi i čitavu pustinju Gobi svojim džipom. Tokom ovog putovanja, koje je opisao u knjizi Velika avantura (2010), štampanoj u 20.000 primeraka u izdanju Press-a, obišao je ukupno 32 države.
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”
Lazić je u periodu od deset godina sačuvao 40 legata, u okviru kojih i arhivsku građu i predmete od prvorazrednog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda.[6]
2019. — Počasna titula Zaslužnog građanina Voždovca.
2021. — Nagrada „Dobročinitelj” Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Vlade Republike Srbije, za humane podvige koje su obeležili prethodnu 2020. godinu.[9][10]
2024. — Zlatna medalje Aleksandra Dubčeka, za zasluge na polju kulture, unapređenja međunarodne saradnje i humanitarnih aktivnosti.[11]
Dela
Gete – poezija i istina, Stručna knjiga, Beograd, Pravno-birotehnička škola „9.maj“, Beograd, 2003.
Tumaranje zemljom osmeha, plus CD sa multimedijalnom prezentacijomBigraf Plus, Beograd, Porodična biblioteka Lazić, Beograd, 2006.
^ аб„Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07.
^„Књижни детектив - Миодраг Живанов”. Србија међу књигама. Годишњак: 149—159. 2017. ISSN2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
^„О Адлигату” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07.
^Из документа о кандидатури (списак кандидата) за Награду Града Београда, Градска управа Града Београда, 18.02.2020 — преко Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”.