и кинеске покрајине Ђилин (гдје су пронађени фосилни остаци ове врсте)
ђилинска Синопа
S. lania
рода Sinopa
и латинске ријечи ланио (лат.lanio), која значи поцјепати
Синопа која цјепа
S. longipes
рода Sinopa
и латинске ријечи лонгипес (лат.longipes), која значи дугоног
дугонога Синопа
S. major
рода Sinopa
и латинске ријечи мајор (лат.major), која значи велик
велика Синопа
S. minor
рода Sinopa
и латинске ријечи минор (лат.minor), која значи мален
мала Синопа
S. piercei
рода Sinopa
и презимена америчког палеонтолога Вилијама Г. Пирса
пирсова Синопа
S. pungens
рода Sinopa
и латинске ријечи пунгенс (лат.pungens), која значи боцкати или пробијати
Синопа која боцка
S. rapax
рода Sinopa
и латинске ријечи рапакс (лат.rapax), која значи грабљивац или похлепан
похлепна Синопа
Опис
Карнасални зуби код врсти из рода Sinopa су били модификоани други пар горњи кутњака (M2) и трећи пар доњи кутњака (m3). Зубна формула код врсти из овог рода је 3.1.4.33.1.4.3.[9] Врсте из рода Sinopa су тежиле од 1,33 до 13,97 kg.[14]
лобања врсте Sinopa lania
илустрација фосилни остатака врсте Sinopa longipes
костур врсте Sinopa major
дјелови доње вилице врсте Sinopa piercei
костур врсте Sinopa rapax
Понашање и палеоекологија
Врсте из рода Sinopa су биле мали копнени предатори који су у прошлости Сјеверне Америке и Азије настањивали плавне равнице, мочваре и копнене екосистеме. Врста Sinopa rapax је била прилагођена брзом трчању.
^Floréal Solé (2013). „New proviverrine genus from the Early Eocene of Europe and the first phylogeny of Late Palaeocene–Middle Eocene hyaenodontidans (Mammalia)”. Journal of Systematic Palaeontology. 11 (4): 375—398. doi:10.1080/14772019.2012.686927.
^ абFloréal Solé; Jocelyn Falconnet; Laurent Yves (2014). „New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae”. Zoological Journal of the Linnean Society. 171 (4): 878—917. doi:10.1111/zoj.12155.
^Michael Morlo; Katharina Bastl; Wu Wenhao; Stephan F. K. Schaal (2014). „The first species of Sinopa (Hyaenodontida, Mammalia) from outside of North America: implications for the history of the genus in the Eocene of Asia and North America”. Palaeontology. 57 (1): 111—125. doi:10.1111/pala.12052.
^Tomiya, S.; Zack, S. P.; Spaulding, M.; Flynn, J. J. (2021). „Carnivorous mammals from the middle Eocene Washakie Formation, Wyoming, USA, and their diversity trajectory in a post-warming world”. Journal of Paleontology. 95 (Supplement S82): 1—115. doi:10.1017/jpa.2020.74.
^Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222.
^Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004.
Solé, F.; Lhuillier, J.; Adaci, M.; Bensalah, M.; Mahboubi, M.; Tabuce, R. (2013). „The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae”. Journal of Systematic Palaeontology. 12 (3): 303—322. doi:10.1080/14772019.2013.795196.