Представници рода Hyaenodon су посједовали масивне дугачке лобање са дугом издуженом њушком и јаким вилицама које су им омогићавале јак угриз, на што указују и подручја на лобањама за која су била причвршћени велики и јаки мишићи вилица. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Чуло мириса је био јако изражен код ови сисара,[28] као и чуло слуха.[29][30][31] Врат им је био кратак и посједовао је издужене наставке тјела пршљена, који су били присутни и на грудним пршљеновима. На ове издужене наставке су били причвршћени јаки мишићи чија се улога огледа у ношењу и преношењу тежине главе на тјело. Тјело им је било дуго и робусно, а реп им је био дуг. Ноге су им биле витке грађе и прилагођене за кретање по сухом и тврдом тлу. Ове врсте сисара су се кретале дигитиградно.
Највећа знана врста из рода Hyaenodon је била Hyaenodon gigas, која је била дужине око 3 m, висине у раменима од 1,4 m и тежине од 500 kg,[32] а лобања јој је била дужине 50 cm. Достизала је величину одраслог тигра или чак нешто веће димензије. Врсте Hyaenodon microdon и Hyaenodon pumilus су достизале величину куне златице, врста Hyaenodon chunkhtensis је достизала величину домаће мачке,[33]Hyaenodon raineyi величину сиве лисице, Hyaenodon eminus величину пругасте хијене, Hyaenodon pervagus величину леопарда, а Hyaenodon incertus величину омањег лава. Врста Hyaenodon horridus је достизала величину сивог вука и тежину од 24,93 до 49,233 kg. Лобања ове врсте је достизала дужину од 35 cm, а запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила 125 cm3.[34][35]. Врста Hyaenodon crucians је тежила од 9,14 до 24,8 kg, а запремина мозга у лобањи код ове врсте је износила 47 cm3.[34][35] Врста Hyaenodon brachyrhynchus је тежила око 17,6 kg, Hyaenodon requieni је око 38,3 kg, Hyaenodon minor је око 7,65 kg, Hyaenodon heberti је око 30,53 kg, Hyaenodon gervaisi је око 50,36 kg, Hyaenodon rossignoli је око 4,48 kg, Hyaenodon dubius је око 23 kg, Hyaenodon exiguus је око 5 kg, Hyaenodon leptorhynchus је око 11 kg, Hyaenodon filholi је око 2 kg,[36][37]Hyaenodon mustelinus око 5 kg,[38]Hyaenodon montanus је око 33,12 kg, Hyaenodon venturae је око 4,78 kg, a Hyaenodon vetus је око 36 kg.[39]
Зубна формула код врсти из овог рода је 3.1.4.23.1.4.3.[40] Трећи пар горњи кутњака (M3) није присутан у вилицама. Зуби код врсти из овог рода сисара су били више прилагоњени за резање меса и тетива него за дробљење костију.[41][42] На основу величине очњака је утврђено да је постојао полни диморфизам унутар врсти из овог рода сисара.[40] За разлику од звијери, представници рода Hyaenodon су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе. Према истраживањима везаним за врсте из овог рода сисара, младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из овог рода је прво ницао први горњи пар преткутњака (P1) прије првог пара горњи кутњака (M1), док је то код европских врсти обрнуто.[43][44][45]
илустрација лобање врсте Hyaenodon brachyrhynchus
костур врсте Hyaenodon crucians
реконструкција изгледа врсте Hyaenodon crucians
илустрација лобање врсте Hyaenodon dubius
илустрација дјелова доњи вилица врсте Hyaenodon eminus
илустрација дјела доње вилице врсте Hyaenodon exiguus
лобања врсте Hyaenodon filholi
дјелови вилица врсте Hyaenodon gervaisi
реконструкција изгледа врсте Hyaenodon gigas
илустрација доње вилице врсте Hyaenodon heberti
костур врсте Hyaenodon horridus
реконструкција изгледа врсте Hyaenodon horridus
лобање врсте Hyaenodon leptorhynchus
костур врсте Hyaenodon macrocephalus
реконструкција изгледа врсте Hyaenodon macrocephalus
лобања врсте Hyaenodon minor
лобања врсте Hyaenodon montanus
лобања врсте Hyaenodon mustelinus
реконструкција изгледа врсте Hyaenodon mustelinus
илустрација дјелова вилица врсте Hyaenodon requieni
доња вилица врсте Hyaenodon vetus
Понашање и палеоекологија
Врсте из рода Hyaenodon су биле копнени предатори са простора Европе, Азије и Сјеверне Америке, који су се хранили са месом и костима. Ови сисари су ловили свој плијен из засједе заскачући га, али су такође знали да копају земљу у потрази за плијеном или да се хране са лешевима угинулих животиња.[40] Плијен су убијали својим снажним вилицама. Ови сисари нису били прилагођени брзом трчању, нити трчању на велике удаљености. Мањи представници овог рода су се хранили са малим плијеном (малим сисарима, малим птицама, малим гмизавцима, инсектима и сл.) и са јајима, и живјеле су слично као данашње цибетке и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима,[46] и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су се хранили са великим сисарима. Представници врсти из рода Hyaenodon нису живјеле у чопорима већ су водили усамљенички начин живота.[40] Тафономски докази указују да су ове врсте сисара користиле свој измет како би означиле своју храну, тако да је други предатори у околини неби дирали.[40]
Ови сисари су такође долазили у сукоб и са другим предаторима у својој околини, те су знали и да њих убијају и једу. Као примјер овог понашања се може навести лобања врсте Dinictis felina (пронађене на подручју Сјеверне Дакоте) на којој су јасно видљиви трагови угриза који одговарају врсти Hyaenodon horridus. На озљедама се не виде трагови зацјељивања, што указује да је ова животиња била убијена и била плијен ове врсте из рода Hyaenodon.[47][48]
Временска распрострањеност рода Hyaenodon унутар породице Hyaenodontidae
У популарној култури
У филмовима и серијама
У десетој епизоди четврте сезоне документарне серије "Paleoworld" се појављује врста Hyaenodon horridus.
У трећој епизоди BBC-јеве документарне серије "Шетња са звијерима" се појављују неименована велика врста из рода Hyaenodon.[84] У току епизоде је неколико представника ове врсте покушало да убије тек рођеног младунца врсте Paraceratherium transouralicum. Такође, једна јединка ове неименоване врсте је успјешно убила одраслу јединку врсте Chalicotherium brevirostris.
У седмој епизоди документарне серије "Prehistoric Predators" се појављује врста Hyaenodon horridus.
У документарној серији "The World After Dinosaurs" се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
У шестој епизоди четврте сезоне научнофантастичне серије "Primeval" се појављује чопор неименоване врсте из рода Hyaenodon.[85]
У књижевности
У "Pellucidar" серији романа америчког писца Едгарда Рајс Бароуса се појављују неименована врста из рода Hyaenodon, знана под називом Јалок у романима. Такође, и у "Caspak" трилогији романа овог писца се појављује неименована врста из рода Hyaenodon.
У серији кратки научнофантастични прича "Rivers of Time" из 1993. године се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
У роману "Darkwing" канадског дјечјег писца Кенета Опела из 2007. године се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
У манга серији "Cage of Eden" јапанског аутора Јошинобу Јамаде из 2008. године се појављују неименована врста из рода Hyaenodon.
У друштвеним играма и у видео-играма
У друштвеним играма
У игри улога "Dungeons & Dragons" се међу многим бићима појављује и неименована врста из рода Hyaenodon.
У видео-играма
У видео-игри "Ark: Survival Evolved" појављује се фиктивна врста из рода Hyaenodon, названа Hyaenodon dirus.[86]
У видео-игри "Jurassic World: The Game" се међу многим изумрлим животињама доступним у игри појављује и неименована врста из рода Hyaenodon.[87]
^Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene”. Acta Palaeontologica Polonica. 64 (2): 275—290. doi:10.4202/app.00581.2018.
^ абMorgane Dubied; Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „The cranium of Provierra typica (Mammalia, Hyaenodonta) and its impact on hyaenodont phylogeny and endocranial evolution”. Palaeontology. 62 (6): 983—1001. doi:10.1111/pala.12437.
^ абDubied, M.; Solé, F.; Mennecart, B. (2021). „Endocranium and ecology of Eurotherium theriodis, a European hyaenodont mammal from the Lutetian”. Acta Palaeontologica Polonica. 66 (3). doi:10.4202/app.00771.2020.
^ абSolé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004.
^Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”. Paleobiology: 1—10. doi:10.1017/pab.2024.27.
^Bastl, Katharina Anna (2013). „First evidence of the tooth eruption sequence of the upper jaw in Hyaenodon (Hyaenodontidae, Mammalia) and new information on the ontogenetic development of its dentition”. Paläontologische Zeitschrift. 88 (4): 481—494. doi:10.1007/s12542-013-0207-z.
^Floréal Solé; Dubied Morgane; Kévin Le Verger; Mennecart Bastien (2018). „Niche partitioning of the European carnivorous mammals during the Paleogene”. PALAIOS. 33 (11): 514—523. Bibcode:2018Palai..33..514S. doi:10.2110/palo.2018.022.
^J. R. Macdonald (1970) "Review of the Miocene Wounded Knee faunas of southwestern South Dakota." Bulletin of the Los Angeles County Museum of Natural History, Science 8:165-82
^A. R. Tabrum and R. Nichols (2001) "Species named by Earl Douglass from the Tertiary intermontane basins of southwestern Montana." Museum of the Rockies Occasional Paper 3:88-92
^Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222.
Sorkin, B. (2008). „A biomechanical constraint on body mass in terrestrial mammalian predators”. Lethaia. 41 (4): 333—347. doi:10.1111/j.1502-3931.2007.00091.x.
Tseng, Z. J.; DeSantis, L. R. G. (2024). „Relationship between tooth macrowear and jaw morphofunctional traits in representative hypercarnivores”. PeerJ. 12. e18435. doi:10.7717/peerj.18435.