Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Ѳ" слово ћирилице (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Ѳ" slovo ćirilice (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (август 2022) (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Ћирилично слово Ѳ ѳ
Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

Ѳ ѳ (Ѳ ѳ; искошено: Ѳ ѳ) је слово ране ћирилице. Зове се фита. Облик и назив слова су изведени из грчког слова тета (Θ θ). У систему ISO 9, Ѳ је романизовано помоћу гравног акцента од слова F (F̀ f̀).

У ћириличном нумеричком систему, Фита има вредност 9.

У традиционалним црквенословенскимфонтовима, централна линија је типично око дупло већа од тела слова и има серифе сличне онима на слову Т: .

Понекад је линија повучена ниско као основна линија, због чега је ово слово тешко разликовати од Д.

Традиционални руски назив слова је фита́ (fitá) (или, у правопису пре 1918, ѳита́). Фита се углавном користила за писање властитих имена и позајмљеница изведених из или преко грчког. Руси су ова имена изговарали гласом /ф/ уместо /θ/ (попут изговора ⟨тх⟩ у енглеској ријечи „thin“).

На пример, грчко име Θεόδωρος се изговарало као „Феодор“ (сада „Фјодор“).

Рани текстови на руском (и у руској ревизији црквенословенског) показују све већу заменљивост θ и Ф. Неки писари су преферирали једно од два слова, а игнорисали друго. Постојао је ортографски систем за писање Ѳ на почетној позицији и Ф на другом месту. Од средине 17. века, избор између θ и Ф је поново прилагођен да тачно прати грчко порекло, систем који је још увек у употреби у црквенословенском правопису.

У првој варијанти петровске руске азбуке (1707–1708), слово Ф је елиминисано и Фита је постала једини начин да се представља /ф/. Касније (1710) слово Ф (са истим етимолошким правилом правописа Ѳ и Ф) је враћено и оба слова су постојала све до правописне реформе 1918, када је Фита елиминисана и замењена словом Ф (Ф ф).

Имајте на уму да су многе грчке речи са тетом усвојене у руском са словом Т (Т т) уместо фите (углавном преко латинског или преко других западноевропских језика):

• театаръ (позориште)
• теорема (теорема)
• атлетъ (спортиста)
• пантера (пантера)
• фталевый (фтални)

итд.

Понекад је постојао двоструки правопис и/или изговор:

• ааеизмъ/атеизмъ (атеизам)
• алгориѳмъ/алгоритмъ (алгоритам)
• католическiй/католическiй (католик)

итд.

Варијанте са фитом (у модерном правопису са Ф) су типично архаичније или посебне.

У румунском језику, θ се звала тита ⟨Ѳ⟩ и била је део румунског ћириличног писма, које се користило до око 1860. године.

Фита се користи у ћириличној верзији алеутског писма, обично у позајмљеним речима.

У другим језицима који користе ћирилично писмо, Фита се изговарала као /т/ а касније је замењена са Т (Т т).

На пример, бугарска, македонска и српска верзија грчког имена Θεόδωρος је Тодор (Todor) или Теодор (Teodor).

Θ θ/ϑ: грчко слово тета.

Ө ө: тренутно у употреби у казашком, киргиском, таџичком и монголском језику.