Ђерв (Ꙉ, ꙉ) је ћирилично слово које се користило у старој ћирилици.[1]
Коришћен је у многим раним српским споменицима за представљање звукова /dʑ/ и /tɕ/ (модерни звукови ⟨Ђ⟩ и ⟨Ћ⟩).[2]
То је основа модерних слова Ћ и Ђ.
Ђерв се такође често користио у босанској ћирилици, где је то било званично коришћено слово. Када се комбиновало са словима Н и Л, представљало је гласове /ɲ/ и /ʎ/ = ⟨Њ⟩ и ⟨Љ⟩.
Правописне реформе и обликовање слова Ћ и Ђ
Слово Ђ формирао је 1818. године Вук Стефановић Караџић након неколико предлога за реформу ђерва Лукијана Мушицког и Глигорија Гершића.[3] Међутим, слово Ћ (такође засновано на основу слова ђерв) први је употребио Доситеј Обрадовић у директној реформи слова ђерв.[4][5]
Рачунарски кодови
Знак |
Ꙉ |
ꙉ
|
Назив у Уникоду |
ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ |
МАЛО ЋИРИЛИЧНО СЛОВО ЂЕРВ
|
Врста кодирања |
децимална |
хексадецимална |
децимална |
хексадецимална
|
Уникод |
42568 |
U+A648 |
42569 |
U+A649
|
UTF-8 |
234 153 136 |
EA 99 88 |
234 153 137 |
EA 99 89
|
Нумеричка референца знака |
Ꙉ |
Ꙉ |
ꙉ |
ꙉ
|
Референце
Види још