Щ, щ (искошено: Щ, щ) ћириличко је слово.[1] У руском језику, представља безвучни, надзубно-предњонепчани, струјни сугласник (МФА: /ɕ(ː)/), сличан изговору слова ⟨ш⟩ у речи шума (али дуже). У украјинском и русинском језику, представља групу сугласника ⟨шч⟩ — МФА: /ʃt͡ʃ/. У бугарском језику, представља групу сугласника ⟨шт⟩ — МФА: /ʃt/. У курдском језику, представља сугласник ⟨џ⟩ — МФА: /d͡ʒ/. Други несловенски језици писани на ћирилици користе ово слово како би написали неколицину позајмљеница или страна имена; обично се изговара као ⟨ш⟩ — МФА: /ʃ/ — и често се изоставља приликом учења тих језика.
У српском језику, ово слово се са руског језика транскрибује као ⟨шч⟩, одражавајући историјски руски изговор тог слова. То може довести до забуне, јер ⟨ч⟩ у транскрипцији може да указује на то да је слово Щ, у ствари, спој слова Ш и тврдог Ч, што је тачно код украјинског, али не и руског језика, где је овај звук увек мекши. Слово Щ у ова два језика одговара групи сугласника ⟨шч⟩ у сродним речима на белоруском.
Историја
Ћириличко слово щ изведено је од глагољичког слова шта — Ⱋ (![]()
).
Име слова у старословенској азбуци било је шта (шта), а његов стари изговор је сачуван у савременом бугарском језику.
Ово слово користило се и у комском језику за сугласник /t͡ʃ/ (тврђе од ч). Тренутно се представља диграфом тш.
Облик
Облик овог слова је ћириличко слово ш са десцентом.
Сродна слова и други слични знакови
Рачунарски кодови
Референце
Спољашње везе
Речничка дефиниција за Щ на Викиречнику- Речничка дефиниција за щ на Викиречнику
