Од 1379—1382 Филип је водио рат против Енглеза у Белгији. У октобру у Бургињону је скупио 10.000 обучених пешадинаца са самострелима. Прешли су реку Лису и освојили градКомен. у следећој борби код Розенбеке, краљ је улетео у борбу прса у прса и однео победу. Победа код Розенбеке није ништа значила. Због финансијске кризе морао је да подигне порезе што је изазвало побуне у Паризу, Руану и Ремсу... Још неколико Фландријских градова су опљачкани, а остали су се предали. Године 1388. пунолетан Шарл је узео сву власт у своје руке.
Друго регентство
Године 1392. Шарл је покушао да убије свог пријатеља и саветника, па је кренуо с војском у Бретању где се наводно пријатељ и саветник скривао. На путу краља је неки сељак преплашио да ће бити издат, у лудилу овај је махао мачем и убио неколико свијих витезова. Остатак витезова га је оборило на земљу, где је краљ пао у кому. Када се пробудио није могао да се сети своје жене и деце, само се сећао брата Луја Орлеанског и оних убијених. Чак је и бежао од своје жене. После овог догађаја Филип је враћен на положај регента. Тако су Жан Предивни, Беријски и Луј II Добри поново ушли у савет. У септембру Карлу се вратио здрав разум, али већ од 1393. године, постао је трајно луд. Филип је ипак средио прилике у земљи.
Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки почео је да скупља крсташе за крсташки рат против Османлија. На западу је добио одазива, а највише од Филипа, који му је послао сина Јована, војводу Филипа од Артоа, маршала Жана Ла Мангра, витеза, генерала и адмирала Жана де Виене и витеза Жана де Куруза. У јулу1396. године Француско-англо-пољско-немачка крсташка војска је стигла у Будим где се спојила са угарско-чешком војском. Та војска од 130.000 људи, у којој је било 6 000 француза, била је превише самоуверена. Мислила је да ће лако продрти до Адријанопоља и Босфора, па чак и до Јерусалима. У Видинукрсташима се предао цар Јован Страцимир. 25. септембра у бици код Никопоља, погинуло је много Турака и 10.000 крсташа. Кад је турски султан Бајазит I намеравао да се повуче у помоћ му је прискочио српски кнезСтефан Лазаревић са 5 000 Срба, јуришавши баш тамо где је била Жигмундовазастава. Власи су приметивши обрт среће побегли са бојног поља. У одбрани Жигмунда погинуо је одред Жана де Вијене и Жана де Куруза, док су Жан ла Мангр и Јован Неустрашиви, заробљени, исто тако заробљена је и енглеска војска под Ингелрамом де Кусијем. Жигмунд је спасен на Дунаву од Млетачке флоте, а они који су бежали преко Влашке били су хватани и мучени. Остатак француске војске је у Рахову поубијао заробљене Турке. Турци су продрли дубоко у Влашку и опљачкали је. Јован, Филип од Еа и Жан Ла Мангр су се на крају ослободили и вратили у Француску.
Смрт
Године 1396. када се водио Никопољски крсташки рат Филип је склопио мир са Енглезима. Филип је наставио да буде пријатељ Жигмунда, доказ тога био је када му се Жигмунд похвалио 16. априла1404. године, да је на његову страну прешао краљ Стефан Остоја, после једне и по недеље Филип је умро 27. априла 1404. године, а највећи део државе наследио му је син Јован.
A. Coville, «Francia. La guerra dei cent’anni (fino al 1380)», cap. XVI, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 608–641.
A. Coville, «Francia: armagnacchi e borgognoni (1380—1422)», cap. XVII, vol. VI (Declino dell’impero e del papato e sviluppo degli stati nazionali) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 642–672.
Paul Fournier, «Il regno di Borgogna o d’Arles dal XI al XV secolo», cap. XI, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 383–410.
Henry Pirenne, «I Paesi Bassi», cap. XII, vol. VII (L’autunno del Medioevo e la nascita del mondo moderno) della Storia del Mondo Medievale, (1999). стр. 411–444.
Kitchin, George William, A History of France, Vol.1, Clarendon Press, 1849.
The New International Encyclopædia, Vol.14 , Ed. Daniel Coit Gilman, Harry Thurston Peck, Frank Moore Colby, Dodd Mead and Company, 1903.
Vaughan, Richard, Philip the Bold: the formation of the Burgundian state, The Boydell Press, 2002.
.svg)
.jpg)
.png){kind=small}
