Тахикардија је симптом који представља повећање броја откуцаја срца (срчана фреквенција) изнад физиолошке границе.[1] Код човека физиолошка граница зависи од животног доба, а код одраслих људи она износи више од 100 откуцаја у минуту.[2]
Повећање срчане фреквенције може бити део физиолошких појава у телу човека. Примери тога су тахикардија као последица појачаних метаболичких потреба (нпр. физички напор), последица пада крвног притиска - рефлексна тахикардија, или тахикардија као последица стимулације срца директно живцима и хормонимасимпатичког нервног система (нпр. код психичке напетости или страха). Тахикардија може настати и због патолошких процеса срца или патолошких процеса које примарно не захватају срце (нпр ендокрини поремећаји, поремећаји равнотеже електролита).[3]
Вентрикуларна тахикардија - патолошка аритмија срца чији је узрок у мишићу коморе срца
Суправентрикуларна тахикардија - патолошка аритмија срца чији је узрок у срцу, али није у мишићу коморе срца (има изузетака због традиционалних разлога)
^Bellet S. Clinical Disorders of the Heart Beat. Philadelphia, Pa: Lea & Febiger; 1963. 144-5.
^Krahn, Andrew D.; Yee, Raymond; Klein, George J.; Morillo, Carlos (децембар 1995). „Inappropriate sinus tachycardia: evaluation and therapy”. J Cardiovasc Electrophysiol. 6 (12): 1124—8. PMID8720214. S2CID44516317. doi:10.1111/j.1540-8167.1995.tb00391.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^Josephson ME, Zimetbaum PJ, Buxton AE, Marchlinski FE. Tachyarrhythmias. Harrison TR, Resnik WR, Isselbacher KJ, et al, eds. Harrison’s Principles of Internal Medicine [serial online]. New York, NY: McGraw-Hill; 2001.