Intermitentna klaudikacija (lat.claudicatio intermittens), je pojava bola, hramanja i utrnulosti u jednom ili oba donja uda, za vreme hodanja pacijenta, uz odsustvo ovih tegoba u toku mirovanja. Najčešći uzrok bolesti su okluzivne i drugi cirkulatorne bolesti arterija i vena donjih udova (ekstremiteta).[1][2][3][4]
U prošlosti, kao i u drugim brzo razvijajućim poljima medicine, endovaskularne metode lečenja pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom bile su uslovljene dostupnim tehnologijama tog razdoblja.[5] U poslednje tri decenije, a posebno s početka 21. veka značajan napredak u ovim terapijskim metodama promenio je način na koji danas lekari leče pacijente sa ovom bolešću — prvo perkutanom transluminalnom angioplastikom (akronim PTA), zatim ugradnjom intravaskularni stentova (balon-širećih, a kasnije samoširećih nerđajućih čeličnih stentovi, pootom samoširećih nitinol stentova i danas lekovima obloženim drug-eluting (akronim DES) stentovima) i lekovima obloženim drug-eluting balonima.[6][7]
Epidemiologija
Arterioskleroza pogađa do 10% populacije starije od 65 godina a od tog procenta intermitentna klaudikacija javlja se u oko 5% slučajeva.[8][5] Intermitentna klaudikacija se najčešće manifestuje u muškaraca starijih od 50 godina.[9] Umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od intermitentne klaudikacije, i iznosi 13 do 24 gr. dnevno (1 do 2 pića ) kod muškaraca i 7 do 12 gr. dnevno ( 0,5 - 1 piće), kod žena.[10]
Etiopatogeneza
Najčešći uzrok intermitentne klaudikacije[9][6][11]
Bolest
Znaci i simptomi
Periferna arterijka bolest (vaskularna intermitentna klaudikacija)
venskog zastoj izazvanog oštećenjem zalistaka u venskom zidu
Klinička slika
Bol i šepenje su glavni klinički znaci bolesti. U početku tegobe se javljaju povremeno prilikom hoda, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba, označava se kao klaudikaciona distanca - („hodna pruga“) Prema tomer težina bolesti određuje se dužinom „hodne pruge“, odnosno dužinom pređenog puta u metrima do pojave klaudikacije u udovima.[12]
Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku, jer je to nekada samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama.[4]
Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti kao primer da bolesnik sa klaudikacijom ponekad ne uspeva da na zeleno svetlo pređe duži pešački prelaz.[13]
Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva unos analgetika, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti udova, mravinjanje, zamor i druge smetnje.[14] U težim slučajevima nastaju čirevi(ulceracije) i gangrena.[15]
Znaci bolesti u interemitentnoj klaudikaciji
Obeležje posmatranja
Znaci bolesti
Okolna koža
cijanotična
zategnuta,
suva,
atrofična,
nekad bez dlaka,
hladna na dodir
Subjektivni osećaj
jak bol,
intermitentna klaudikacija,
povremeno bol u miru i
noćni bol
Prokrvljenost
periferni puls oslabljen ili odsutan
kapilarno punjenje usporeno
ABI < 8
Terapija
Prevencija
U pacijenata koji puše,[16] prestanak pušenja je najefikasniji oblik lečenja intermitentne klaudikacije.[17] Fizičke vežbe i redovne šetnje mogu poboljšati simptome i nadopuniti kontrolu lipidnog statusa, nivo šećera kod šećerne bolesti i krvni pritisak kod hipertenzija.
Hirurško lečenje
Primjenjuju se samo u teškim slučajevima narušene cirkulacije krvi u ekstremitetetima i teškom i nesnošljivom klaudikacijom, i značajnom funkcionalnom onesposobljenošću koja ograničava svakodnevne životne potrebe i aktivnosti, a primijenjena fizikalna i farmakološka terapija nema rezultata.[18][19][20]
Preoperativna procena kardiovaskularnog rizika neophodna je pre planiranja velikih vaskularnih hirurških zahvata.
S obzirom da je prisutnost vrlo agresivne aterosklerotske bolesti udružena s manje uspešnim dugoročnim vaskularnim rezultatima u bolesnika mlađih od 50 godina, uspeh hirurškog lečenja u ovoj grupi simptomatske intermitentne klaudikacije nije jasno dokazan.
Hirurško lečenje nije indikovano u prevenciji progresije aterosklerotske bolesti i intermitentne klaudikacije.[20]
Primana 100% kiseonika u barokomorama značajno povećava „hodnu prugu“.
Medikamentna terapija
U lečenju klaudikacije koristi se velika broj lekova:
povećan dovod kiseonika do hipoksijom ugroženih tkiva i ćelija,
smanjuje nagomilavanje mlečne kiseline i drugih matabolita u mišićima,
razvoj kolateralne cirkulacije,
povećanje funkcionalne sposobnosti ekstremiteta.
U kombinaciji, koja uključuju vazodilatatore, infuzije prostaglandina, simpatičku denervaciju, hirurške revaskularizacione procedure i rehabilitaciju HBOT daje izvrsne rezultate. U toku HBO tretmana, oslobađanje od intermitentne klaudikacaije postiže se obično već posle 6 seansi a dužina „hodne pruge“ - hodanja bez tegoba, povećava se u preko 90% slučajeva.[25]
^Marquis, P. (1998). „Evaluation of the impact of peripheral obliterative arteriopathy on quality of life”. Drugs. 56 (suppl 3): 25—35.. [PubMed]
^Murabito JM, D'Agostino, R. B.; Silbershatz, H.; Wilson, W. F. (1997). „Intermittent claudication: a risk profile from the Framingham heart study”. Circulation. 96: 44—9.
^Hiatt, W. R.; Hoag, S.; Hamman, R. F. (1995). „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley diabetes study”. Circulation. 91: 1472—9.
^Dormandy, J. A.; Murray, G. D. (1991). „The fate of the claudicant--a prospective study of 1969 claudicants”. Eur J Vasc Surg. 5 (2): 131—3. PMID2037083. doi:10.1016/S0950-821X(05)80676-0.
^Transatlantic Inter-Society Consensus (TASC) Working Group. Management of peripheral arterial occlusive disease: TASC document. J Vasc Surg 2000;31(suppl):S1-27.
^Cassar, K.; Bachoo, P.; Brittenden, J. (2003). „The impact of peripheral percutaneous transluminal angioplasty on quality of life in intermittent claudication”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 26: 130—6. doi:10.1053/ejvs.2002.1929.
^Leng, G. C.; Davis, M.; Baker, D. (2000). „Bypass surgery for chronic lower limb ischaemia”. Cochrane Database Syst Rev (3): CD002000.. [PubMed]
^Hampson NB, ed. Hyperbaric Oxygen Therapy: 1999 Committee report. Kensington MD, Undersea and Hyperbaric Medical Society, 1999
^Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina. Beograd: HBO medical center; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652
Literatura
Farinon, A. M.; Marbini, A; Gemignani, F.; Govoni, E; Bragaglia MM, Sianesi M, Tedeschi F (1984 Nov-Dec). „Skeletal muscle and peripheral nerve changes caused by chronic arterial insufficiency--significance and clinical correlations--histological, histochemical and ultrastructural study”. Clin Neuropathol. 3 (6): 240—52.Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
McDermott M, Greenland Ph, Kiang L., - „Leg Symptoms in Peripheral Arterial Disease”. JAMA. 286: 1599—1606. 2001.
Regensteiner, J. G.; Steiner JF; Panzer, R. J.; Hiatt, W. R. (1990). „Evaluation of walking impairment by questionnaire in patients with peripheral arterial disease.”. J Vasc Med Biol. 2: 142—152.
Weitz, J. I.; Byrne, J.; Clagett, G. P.; et al. (1996). „Diagnosis and treatment of chronic arterial insufficiency of the lower extremities: a critical review”. Circulation. 94: 3026—3049..
Hirsch, A. T.; Criqui MC; Treat-Jacobson, D.; et al. (2001). „Peripheral arterial disease detection, awareness, and treatment in primary care”. JAMA. 286: 1317—1324.
Hiatt, W. R.; Hoag, S.; Hamman, R. F. (1995). „Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley Diabetes Study”. Circulation. 91: 1472—1479.
