Стојан Ћелић долази у Београд 1937. Године 1942. похађа часове цртања у приватној школи Младена Јосића, а 1943. уписује Академију за ликовне уметности код проф. Михаила С. Петрова. Прекида студије и одлази у НОБ 1944. У Београд се враћа 1948. и наставља студије уметности код Ђурђа Теодоровића, Љубице Сокић, Косте Хакмана и Недељка Гвозденовића код кога је дипломирао а затим и специјализовао сликарство 1951 — 1953. Изабран је 1954. за асистента на Акадамији за ликовне уметности у Београду, затим за доцента 1957. за ванредног професора 1963, најзад за редовног професора Факултета ликовних уметности 1974. године. Био је декан Академије за ликовне уметности од 1971. до 1973. године.
Поред сликарства бавио се бројним дисциплинама ликовног стваралаштва: графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом, илустрацијом књига.
Излаже од 1951. године, а прву самосталну изложбу одржао је 1954. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.
Први текст је објавио 1950. године од када је написао неколико монографија и бројне уметичке студије, есеје, критике итд. Био је редовни критичар листа „Ревија“ (1952—1953), покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Уметност“ (1965—1970).
Изабран за дописног члана САНУ1978. године, а за редовног 1985. Од 1991. био је заменик секретара Одељења ликовне и музичке уметности.
Од 1956. био је члан Међународног удружења ликовних критичара - AICA.
Стваралаштво
Сликарство
Стојан Ћелић припада оној генерацији српских и југословенских сликара који су после Другог светског рата успешно осавремењивали ликовну уметност и уводили је у блиски контекст европског и светског стваралаштва те епохе. Иако је школован на традицији српског поетског реализма из времена високог модернизма, Ћелић је брзо одлучио да се окрене новим, апстрактним истраживањима сликарског језика сводећи пластичку представу у својим сликама на њене носеће елементе — линију, површину и боју. До крајњег израза дошао је кроз неколико фаза које су логично следиле једна из друге. Током педесетих година задржава реалистичку представу коју постепено редукује на њене основне елементе, у том времену на боју. Али у теми пејзажа Ћелић већ тада траже оне елементе који ће избећи његов препознатљив изглед и превести га најпре у грубе масе а потом у врло прецизно постављене колористичке површине. До даљег прочишћавања долази крајем те деценије када се примећује видно смирење пластичког призора и његово свођење искључиво на хроматске површине решене у условима плошности сликарског платна. Тако постављену структуру слике Стојан Ћелић ће убудуће поступно, етапно и у циклусима надаље сводити на властити, препознатљив израз којим је ауторски обележио епоху савремености друге половине двадесетог века у српској ликовној уметности.
Критика
Стојан Ћелић је објавио низ чланака, кртика и есеја и многобројним листовима и часописима као и у предговорима каталога о својим савременицима, али и о оним уметницима који су утицали на његово сликарство. Полазио је од тога да уметничко дело треба да буде тумачено и на тај начин приближено гледаоцима. Подржавао је и читаоцима објашњавао нове идеје које су ликовни уметници износили у свом раду и претварали у облик у свом делу. Најпре аналитички, разматрајући сваки рад по себи, а потом и синтетички када је узимао у обзир креативне домете неког аутора, објашњавао је опусе уметника, посебно оних чије је дело било завршно или при крају, дајући јасну оцену о њиховом месту у нашој савременој уметности. Улазио је и у технолошка питања стваралаштва приближавајући публици занатске компонентне уметничког дела и медија у коме је оно настајало.
1978. Умјетничка галерија, Бања Лука, Мали салон Модерне галерија, Ријека, Пословни центар Искре, Љубљана, Галерија ликовне уметности - Поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад
1979. Галерија Форум, Загреб, Одељење ликовне и музичке уметности САНУ, Београд
1983. — 1984. Музеј савремене уметности, ретроспектива 1952-1983, Београд, Ликовни павиљон „Рихард Јакопич“, Љубљана, Умјетничка галерија Босне и Херцеговине, Сарајево
1986. Галерија Себастиан, мала ретроспектива, Београд, Галерија Себастиан, Дубровник, Дом омладине „Будо Томовић“, Титоград
1987. Centre culturel et de l'information de la RSF de Yougoslavie, Paris, Галерија „Вид“ - Хотел Селтерс, Младеновац, Центар за савремену графику - Замак културе, Врњачка Бања
1988. Галерија Енергоинвест АЛУ, Сарајево, Галерија Графички колектив, Београд
1958. Октобарска награда града Београда за графику, Београд
1960. Седмојулска награда СР Србије за сликарство, Београд
1963. Откупна награда на I тријеналу југословенског цртежа, Сомбор
1964. Награда на III загребачкој изложби југословенске графике, Кабинет графике ЈАЗУ, Загреб
1965. II премија на IV међународној изложби графике, Љубљана, Награда за таписерију на V ликовној јесени, Сомбор
1966. Награда за таписерију на I октобарском салону промењене уметности, Београд, Откупна награда на IV загребачкој изложби југословенске графике, Кабинет графике ЈАЗУ, Загреб
1967. Сребрна плакета на III тријеналу ликовних уметности, Београд
1969. Награда „Политике“, Београд, Откупна награда на VIII међународној изложби графике, Љубљана
1970. Велики печат Галерије Графички колектив, Београд
1972. Сребрна плакета са дипломом СУЛУЈ-а на VII загребачкој изложби југословенске графике, Загреб, Октобарска награда за сликарство града Београда, Београд, Откупна награда Умјетничке галерије БиХ, Сарајево, Награда на III међународној изложби југословенског цртежа, Ријека
1973. Откупна награда на изложби Априлски сусрет 73, Зеница, Откупна награда на IV загребачкој изложби југословенског цртежа, Загреб
1976. Велика награда за цртеж на V међународној изложби оригиналног цртежа, Ријека, Награда Меморијала на IX меморијалу „Надежда Петровић“, Чачак, Откупна награда СИЗ-а културе САП Војводине на XVI ликовној јесени, Сомбор
1979. Откупна награда ИНЕ на VI међународној изложби оригиналног цртежа, Ријека
1980. Спомен повеља за допринос београдској графици, Графички колектив поводом 30 година рада, Београд
1984. Награда за најзначајније остварење у области културе 1983, Градски СИЗ културе, Београд
1985. Награда УЛУК-а на годишњој изложби ликовних уметника, Приштина, Признање за дугогодишњу сарадњу и допринос афирмацији „Ликовне јесени“, Сомбор
