Старонижестеблијевскаја

Старонижестеблијевскаја
Старонижестеблиевская
Сеоски Дом културе
Застава
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонКрасноармејски рејон
Основан1794.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.10.260
Географске карактеристике
Координате45° 22′ 47″ С; 38° 26′ 36″ И / 45.379635° С; 38.443347° И / 45.379635; 38.443347
Временска зонаUTC+3
Апс. висина7 m
Старонижестеблијевскаја на карти Русије
Старонижестеблијевскаја
Старонижестеблијевскаја
Старонижестеблијевскаја на карти Русије
Старонижестеблијевскаја на карти Краснодарског краја
Старонижестеблијевскаја
Старонижестеблијевскаја
Старонижестеблијевскаја на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353840
Позивни број+7 86165
ОКАТО код03 223 825 001
ОКТМО код03 623 425 101
Веб-сајт
http://steblievskaya.ru/

Старонижестеблиевскаја (рус. Старонижестеблиевская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Красноармејском рејону.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 10.260 становника.

Географија

Станица Старонижестеблиевскаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу Кубањско-приазовске степе. Лежи на надморској висини од око 7 метара. Село се налази на око 58 км северозападно од покрајинског административног центра, града Краснодара, односно на око 20 км источно од рејонског центра, станице Полтавскаје.

Кроз село пролази деоница железничке пруге на релацији Тимашјовск−Кримск.

Историја

Нижестеблиевско насеље основали су 1794. припадници црноморског козачког одреда, а садашње име носи од 1815. године.[1]

У периоду 1934—1953. станица Старонижестеблијевскаја била је административни центар тадашњег Ивановског рејона.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 10.260 становника.

Кретање броја становника
1959.1979.1989.2002.2010.
9.41010.655[2]10.340[3]10.260[4]

Види још

Референце

  1. ^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 267. — 395 с.
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

Старонижестеблијевскаја на Викимедијиној остави.