Голубицкаја (рус. Голубицкая ) насељено је место руралног типа (станица ) на југозападу европског дела Руске Федерације . Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Темрјучком рејону .
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010 , станица је имала 5.494 становника и била је пето по величини насеље у припадајућем рејону.
Географија
Поглед на насеље
Станица Голубицкаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине . Лежи на уској превлаци, на северној обали Таманског полуострва , која раздваја Ахтанизовски лиман на југу од Темрјучког залива Азовског мора на северу, на неких 7 километара северозападно од административног центра рејона, града Темрјука . Највећи део насеља налази се на надморској висини од око 3 метра.
Стотињак метара од обале наспрам насеља налази се активни блатни вулкан , а западно од насеља је и блатни извор са јодно -бромним лековитим блатом.
Насеље је значајан туристички центар, а познато је и по бројним виноградима који су засађени у околини.
Историја
Голубицки хутор је основан 1879 . године, а име је добио у част извесног козачког официра Голубицког.[ 1] [ 2] Године 1917. добија садашњи назив и административни статус станице .
Демографија
Према подацима са пописа становништва 2010 . у селу је живело 5.083 становника, док је према проценама за 2017. број становника порастао на 5.494 житеља.[ 3]
Види још
Референце
^ Азаренкова А.С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н.С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 244. — 395 с.
^ Самовтор, С. В. „«Переименование кубанских станиц и хуторов в 1910—1912 гг.»” . Архивирано из оригинала 28. 10. 2011. г. Приступљено 16. 1. 2018 .
^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года” . Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 16. 01. 2018 .
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.” . Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly . 1989. Приступљено 4. 9. 2012 .
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек” . Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012 .
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010 , 1. свезак)” . Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012 .
Спољашње везе
Градови (26) Варошице (12) Рурални рејонски центри(станице и села; 18) Остала већа насеља (више од 5.000 стан.)