Место савезног канцелара се сматра најмоћнијом политичком позицијом у Аустрији. До 1918. положај канцелара се називао председник министара Аустрије.
Именовање канцелара
Канцелара бира председник Аустрије који, теоријски, има потпуну слободу у избору. Канцелар преузима дужност одмах након избора и полагања заклетве пред председником. Због тога потврда Националног већа (доњег дома у Парламенту Аустрије) није потребна. Међутим, пошто национални свет може да изгласа неповерење у било којем тренутку председник мора да узме у обзир мишљење већине у Националном већу.
Улога и овалашћења
Канцелар је "primus inter pares" (први међу једнакима) у аустријској влади. Он председава састанцима у влади Аустрије, али нема моћ да даје упутства другим савезним министрима. Он није на челу државе, нити је командант оружаних снага Аустрије. За обе улоге је задужен председник државе. Такође не може да именује, нити да разрешава дужности савезне министре. Он може само да препоручи такву акцију председнику, па да он некога именује у министра или да министра разреши дужности. Исто тако, председник може да делује само уз препоруку канцелара. Поред тога канцелар нормално управља и савезним министарством. Иако се сматра најмоћнијом политичком фигуром у држави, аустријски канцелар има много слабији положај од председника САД или премијера Велике Британије. Политичка моћ канцелара углавном произлази из његове моћи коју има у политичкој партији којом председава и која варира у зависности од тога да ли постоји коалиција или једнопартијски кабинет. Канцелар је обично лидер највеће партије у парламенту Аустрије, мада је председник слободан да именује и особу из неке друге политичке странке на место канцелара. 2000. године председник Аустрије је изабрао Волфганг Шисела за канцелара, иако је његова странка АНС (нем.ÖVP) била тек трећа на изборима 1999. године[1].
(1) 1933. године аустријске демократске институције су свргнуте и замењене са ауторитарном владом од којих су Долфус и Шушниг били доминантне фигуре. Погледати аустрофашизам.
(2) Због притиска нацистичке Немачке, последњи председник Прве аустријске републике, Вилхелм Миклас, противољно је именовао Зајс-Инкварта за канцелара. Једини Зајс-Инквартов задатак као канцелара био је да спреми земљу за Аншлус и олакша распад независне аустријске републике.