Слободан Симић
Пуно име	Слободан Симић
Датум рођења	(1963-08-22)22. август 1963. (61 год.)
Место рођења	Титово Ужице, СФРЈ
Образовање	Медицински факултет у Београду
Занимање	психијатар

Слободан Симић (Титово Ужице, 22. август 1963) српски је психијатар, књижевник и драмски писац.^[1][2]

Слободан Симић завршио је Медицински факултет у Београду, специјализацију психијатрије и субспецијализацију судске психијатрије и стекао звање примаријуса. Стални је судски вештак за област психијатрије. Учествовао у више истраживачких студија. Објавио више стручних и научних радова у земљи и иностранству. Учествовао је на стручним и научним скуповима у земљи и иностранству. Ради као психијатар у Институту за ментално здравље у Београду као шеф Кабинета за судску психијатрију.^[3]

Члан је Српског лекарског друштва, Српске лекарске коморе и Удружења психијатара Србије.^[4]

Ожењен је и има два сина. Живи у Београду.

Од 1985. године Слободан Симић сарадник је многих листова и часописа. Његови драмски текстови извођени су у позоришту и на телевизији. Пише афоризме, кратке приче, песме, драмске текстове и сценарија. Дела су му преведена на 12 страних језика. Заступљен у преко 50 домаћих и страних антологија и зборника. Објавиљивао у више од 70 домаћих и страних новина и часописа.^[5]

Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије и председник Београдског афористичарског круга.^[4]

• „Све о депресији” (Агора, Зрењанин, 2008)
• „Све о наркоманији” (Агора, Зрењанин, 2011)

Приручник „Све о наркоманији” је увршћен у препоручену литературу за последипломску наставу на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду.^[4]

Слободан Симић аутор је неколико књига афоризама:

• „Најцрње је црвено” (Часопис „Међај“, Ужице,1992)
• „Ратни профитер” (ZID Filcom,Ужице,1994)
• „Вози, Мишко!” (Гутембергова галаксија, Београд, 1998)
• „Симином улицом (Агора, Зрењанин, 2007)
• „Ријалити шоу”(Алма, Београд, 2018)

Такође је приредио и неколико збирки афоризама:

• „Изабрани афоризми” (Алма, Београд, 2003)
• „Афоризми: избор” (Алма, Београд, 2007)
• „Трновита круна” (Агора, Зрењанин, 2013)

Његови афоризми заступљени су и у многим антологијама:

• „Ера афоризма”, изабрани ужички афоризми, (Водич, Ужице, 2002)
• „Српско тајно оружје : антиратни афоризми и карикатуре”, (приређивачи Слободан Симић и Никола Оташ), (Аурора, Врање, 2005)
• „Одјеци у провалији”, ужички афоризми, (Агора, Зрењанин, 2015)

• „Приче без поуке” (СКЦ, Београд, 1995)
• „Брод пацова”(Гутембергова галаксија, Београд, 1999, 2003)
• „Незаштићени сведок”, (Агора, Зрењанин, 2006)
• „Шведски сто” (Агора, Зрењанин, 2011)
• „Приче из кавеза”(Агора, Зрењанин, 2016)
• „Клиничка слика: 100/100”(карикатуре Николе Оташа) (Алма, Београд, 2017)
• „Приче”(Алма, Београд, 2018)

• „Ожиљак”(Арте, Београд, 2016, 2018)

• „Независна република Ужичка”, режија: Мага Миловановић, Народно позориште у Ужицу, 1997/98
• „Јавни сервис”, режија: Мића Милошевић, Радио телевизија Београд, 2003
• „Укратко С. С.”, режија: Слободан Шуљагић, ТВ Пинк, 2004, 2005
• „Ординација”, режија Мића Милошевић, Радио телевизија Београд, 2005, 2006, 2007, 2013
• „Како сам поново постао нормалан”, режија: Ненад Деспотовић, Позориште Castellum у Костолцу, 2011
• „Како сам поново постао нормалан”, режија: Маргарета Фабричевић, Бјеловарско казалиште, Хрватска, 2014
• „Ординација”, режија: Берат Салију, Театар Дунек, Гостивар, Македонија, 2016
• „Ординација”, режија и адаптација: Ненад Гвозденовић, Народно позориште Кикинда, 2017

• Награда „Радоје Домановић” за књигу прича „Приче без поуке”, Удружење књижевника Србије, Београд, 1994
• Награда „Драгиша Кашиковић”, за књигу афоризама „Ратни профитер”, часопис Српска реч, Београд, 1994
• „Вибова награда”, лист Политика, Београд, 2001
• Награда „Вуко Безаревић” за сатиричну причу, Југословенски дани хумора и сатире, Пљевља, 2001
• „Награда за допринос сатири”, Дани хумора и сатире, Даниловград, 2002
• Прва награда за причу манифестације Шабачке Чивијаде и часописа „Чивија”, Шабац, 2004
• Награда „Јован Хаџи-Костић” за новинску сатиру, Компанија Новости, Београд, 2005
• Награда „Ђорђе Фишер” за сатиру, Удружење књижевника Војводине, Нови Сад, 2006
• Награда „Радоје Домановић” за књигу прича „Незаштићени сведок”, Удружење књижевника Србије, Београд, 2006
• Награда „Златна кацига” за афоризам, Међународни фестивал хумора и сатире „Златна кацига” Крушевац, 2007
• Награда „Златна значка” за дугогодишњи допринос развијању културних делатности, Културно-просветне заједнице Србије, Београд, 2009
• Плакета Града Ужица за допринос култури, Ужице, 2012
• Прва награда за причу на Фестивалу сатиричне приче, Студентски културни центар, Београд, 2013
• Награда „Типар” за изабране афоризме „Трновита круна”, Фестивал хумора и сатире у Пљевљима, 2014
• Награда „Наџи Најман” за афоризме од Фондације „Наџи Најман”, Либан, 2014
• Награда „Растко Закић” за најбољу сатиричну песму, Сатирафест, Београд, 2014

Награда „Torino in sintezi 2016” - специјална награда за афоризме, Торино, Италија, 2016

• Слободан Симић на сајту IMDb (језик: енглески) 
• „Рођен сам у Србији. Од тога ћу и да умрем.”. Ужичка недеља. 10. 05. 2015. Приступљено 07. 01. 2019. 
• Trebješanin, Žarko. „RIJALITI KAO SRPSKI USUD”. Lični blog. Žarko Trebješanin. Приступљено 07. 01. 2019. 
• „RODONAČELNIK AFORIZMA APSURDA”. ETNA - časopis za satiru. 171. 2018. Приступљено 07. 01. 2019. 
• „RAT, ZLOČINI I NALIČJE SRPSKOG KARAKTERA”. ETNA - časopis za satiru. 53. 01. 01. 2006. Приступљено 07. 01. 2019. 
• СИМИЋЕВА ДУХОВИТА РЕЧЕНИЦА КОЈА ГОВОРИ: Промоција књиге афоризама Слободана Симић у библиотеци у Кикинди („Вечерње новости”, 8. октобар 2022)