Рашка област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је био Чачак.
Опис
Површина Рашке области је била 8.435 km2 са 264.803 становника, што даје густину становника од 31 на km2.
Мање целине су, на северу, Драгачево, Надибар и Подибар. Главна река је Ибар, са притокама Студеницом (левом) и Јошаницом (десном). Захваћен је и слив горњег Белог Дрима и горње Западне Мораве, у коју се Ибар улива. У јужном делу су Пештер и Сјеница, висока пространа травна поља; Мокра гора је висока шумовита планина, низина има у северном крају Косова, око доње Ситнице, у Новопазарском пољу и нешто око Ибра.
Високи планински крајеви на југу имају богате пашњаке, па се становништво бави сточарством и израђују сир, кајмак и друге млечне производе - најчувенији су са Пештера и Сјенице. У Поморављу и нижим крајевима, нпр. око Чачка и Краљева, практикује се земљорадња, успевају све врсте жита и поврћа.
Рудног блага има на огранцима Копаоника до изнад Вучитрна, на Рогозни изнад Бањске и код Глухавице у новопазарском Пољу.[1]
Административна подела
Област је настала спајањем срезова Чачанског, Рашког (Нови Пазар) и Звечанског (Косовска Митровица).
Садржавала је срезове:[2]
Након увођења бановина 1929:[3]
Велики жупани
Референце
Литература
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
