Скопска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Географија
Средишња и главна обласна самоуправа у Јужној Србији, углавном у области горњег Повардарја, залазећи и у поречје Радике, притока Црног Дрима више Дебра.
Скопска област се налази између врањске и косовске области на сјеверу, и брегалничке и битољске области на југу, допире на истоку у Осоговији скоро до бугарске границе, док се на западу на планини Корабу граничи с Албанијом.
Главно је средиште Скопске области Скопље, по коме се ова област, скоро итог распрострањења и у средњем вијеку звала скопска област или скопска страна. То је у главном Скопска Стара Србија, чије је средиште Скопље још послије под Турцима називало метрополом Србије.
Становништво
Скопска област највећим је дијелом српско (193.926), затим арнаутско и арнауташко (90.276), а остатак чине Турци, с нешто Јевреја и Цинцара.
По вјери је било: 180.738 православних, 1.162 католика, 86 евангелика, 152.435 муслимана, 1.907 мојсијевца и 35 других вјероисповјести.
Задужбине
Скопска област врло је богата српским средњовековним задужбинама, којих највише има у Скопској Црној Гори, у старој жупи Матки, западно од Скопља, и по осталој ближњој околини Скопља (види Скопско поље), у старим жупама Жеглигову и Злетову, и у предјелу Ријека, где се међу Мијацима и до данас сачувала стара дрворезбарска и сликарска школа.
Главна насеља
Главне вароши су:
а варошице:
Скопска област је настала спајањем ранијих округа Тетовског и Скопског, као и срезова жеглиговског (Куманово) и кратовског из Кумановског округа.
Област је садржавала срезове:[1]
Након увођења бановина, простор целе области је у Вардарској бановини, чије је средиште такође било Скопље.
Велики жупани
Литература
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924