Ужичка област је била административна јединица у саставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Њен административни центар је било Ужице.
Опис
Површина Ужичке области је била 7.556 km2 са 214.271 становника, што даје густину становника од 30 на km2.
Обухвата десни слив горње Дрине и леви слив горње Западне Мораве. Мање целине на северу су Стари Влах, Црна Гора и Рујно.
Област је већим делом била висока, планинска и сиромашна, али са доста шума и пашњака. Равније земљиште је било Пожешко поље. Привреда је била претежно сточарска а била је развијена и домаћа индустрија. Главни производи су били златиборска говеда, козе, овце и планинске свиње; бели смок, пастрма, пршута и сланина, вуна и козина, дрвенарија (разни судови), луч и катран, грнчарске ствари - црепуље и лонци. Од воћарства су били познате јабуке, шљиве, крушке и ораси, затим дуван око Бајине Баште. Кириџијски каравани су раније односили производе и враћали се са житом и другим потребама.[1]
Административна подела
Област је настајала спајањем северносрбијанског Ужичког округа са јужносрбијанским окрузима Пријепољским (обухвата и Прибој и Нову Варош), Пљеваљским (обухвата и Бољанић) и Бјелопољским (обухвата и Шаховиће и Лозну).
Тако је област садржавала срезове:[2]
Након увођења бановина 1929:[3]
- Бајина Башта, Косјерић, Пожега, Ужице, Чајетина и Ариље, тј. простор претходног Ужичког округа, припада Дринској бановини
- Пљевље (и Бољанић), Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Бијело Поље (Шаховић и Лозна) припадају Зетској.
Велики жупани
Референце
Литература