Налази се на северној страни острваМљета. Прожура се налази у копну, а Прожурска Лука је изграђена као рибарска лука на обали Мљетског канала. Насеље је смештена је у удолини, потпуно скривено, иза северног рубног брега, а под врховима Мужање и Спас.
Историја
До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Дубровник.
Поп Лука, мљетски канчелир, тестаментом је оставио, 30. новембра1447. године, свој посед на Мљету, укљућујући и цркву Св. Тројице у Прожури, локрумскимбенедиктинцима, који су на тај начин опет дошли до поседа на Мљету. Око те црквице и око самостана никло је насеље, које је, архитектонски гледано, до данас остало, скоро сасвим, очувано.
Усред насеља је изграђена велика четвероугаона кула, која је за време гусарских напада, служила као сигурно уточиште локалном становништву. У време напада и тоталног разарања Окукља, нападнута је била и Прожура.
За потребе риболова, чувања рибарског алата и поправка својих галија и чамаца, становништво се Прожуре спустило на море и, градећи мале магазине, створили су темеље будућег насеља, Прожурске Луке (Порта).
Прожура је од свог оснивања па до данас константно насељена, док је Прожурска Лука, једнако као и Окукље, стално насељена тек од 1981. године.
Становништво
На попису становништва 2011. године, Прожура је имала 40 становника.
Напомена: У 1981. смањено издвајањем дела насеља у ново насеље Прожурска Лука, за које и садржи податке до 1971.
Прожура је једно од првих насеља на острву. Становништво се већ годинама смањује, што због одласка становника с острва, али и због силаска становника у Прожурску Луку.
Становници Прожуре и Прожурске Луке су се раније бавили пољопривредом, рибарством (због непосредне близине Прожурске блатине, становници су се раније бавили и изловом јегуља) и извозом својх добара у Дубровник. У другој половини 20. века постојала је директна бродска веза с Дубровником, али је због нерентабилности укинута. Данас ова два насеља своју привреду темеље на рибарству, угоститељству и туризму.
Галерија
Кула
Црква светог Мартина
Црква свете Тројице
Црква светог Рока
Плоча у помен на Мата Грацића
Извори
[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.
