Корита
Корита
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Дубровачко-неретванска
Општина	Општина Мљет
Становништво
— 2011.	46
Географске карактеристике
Координате	42° 42′ 42″ С; 17° 42′ 25″ И / 42.7117383318576° С; 17.70684395610969° И / 42.7117383318576; 17.70684395610969
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	146 m
Корита Корита на карти Хрватске
Корита Корита на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број	20224 Марановићи
Позивни број	+385 20

Корита (итал. Coritti, Gorrita или Corrita) су насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Насеље се налази на источном делу острва Мљета, испод брда на надморској висини од 146 метара. Путем је повезано са насељима Саплунара и Собра, а преко њих и са осталим насљима на острву. Приближно је исто удаљено од Мљетског канала и отвореног мора на јужној обали острва.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Дубровник.

С обзиром да је једно од најстаријих насеља на острву Жаре било изложено погледу с мора, а пошто није било погодног места за одбрану, становници Жаре се убрзо селе пар километара западније у природну удолину између брда Плањака и околних брда. Насеље добија име Корита, које је сачувано до данас. Доказ да су насеље населили Жарани види се из Ламенте Мљетске канцеларије из 1474. године, у којој Жарани жале на разне људе који им праве штету у њиховом селу Корита, док себе у истом тренутку још увек називају људима из Жаре. Други пример да није било разлике између људи из насеља Жаре и Корита је из 1502. године кад острвска управа доноси закључак да се изаберу два човека за убирање неких дажбина. Тада збор из Бабиног Поља и Блата бира свог човека, а збор Корићана свог изабраника означује као „човјека из Жаре“.

Током 17. и 18. века Корита се развијају у полуурбано насеље. У то време, а посебно после катастрофалног земљотреса у Дубровнику 1667. године, у Корита се досељава пет угледних дубровачких градских породица, које у месту граде камене куће, налик на оне у Дубровнику. У исто време, дубровачке кларисе имају своју кућу у Коритима, док дубровачки фрањевци граде самостан и цркву св. Марка. Локални становници се полако, али сигурно, урбанизују те Корита постају мали урбани гадић који, између осталог има и властиту златару. У оближњој се ували граде магацини за рибу, рибарница и мала лука за извоз рибе у Дубровник, Бари и Бриндиси.

Кула, изграђена за праћење и надзор над Мљетским каналом, као средиште градића се обнавља те Корита постају од великог значаја за Дубровачку републику, која је у Коритима направила карантин за људе оболеле од куге. Управо из тог разлога, Корита постају изворно место за мљетску болест.

Послије 1770. године започиње сиромашење Корита и његових попродица. Замиру рибарство, трговина и поморство, тако да крајем 18. века Корита престају бити градић и постају напуштено село. Додатни узрок напуштања села је била епидемија куге која је поптуно похарала насеље и околину.

Каснијим насељавањем неколико породица из дубровачког приморја Корита су опет заживела, али никад нису повратила стари сјај. Од малог градића, данас је то мало, изоловано и сиромашно место.

На попису становништва 2011. године, Корита су имала 46 становника.

Напомена: У 1981. смањено издвајањем истоименог дела у самостално насеље Саплунара. У 1857., 1869., 1900. и 1910. исказано под именом Корити. Од 1890. до 1910. садржи податке за бивше насеље Велико Село.

Корита су кроз историју била једно од већих насеља на острву, а насеље је имало статус малог градића. Пропадањем привреде и исељавањем становника у урбана подручја, нарочито крајем 20. века, долази до опадања насеља.

На попису становништва 1991. године, насељено место Корита је имало 90 становника, следећег националног састава:

У прошлости врло богато насеље са златаром, рибарницом, радњама за прераду винове лозе и маслина, које је извозило своје производе највише у Дубровник, пропадањем привреде, замиру све њене гране, па се становништво данас бави једино пољопривредом.

• 
  Кула
• 
  Капела светог Илије
• 
  Црква Госпе од Бријега
• 
  Капела светог Вида
• 
  Стара млиница

• [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

• I. Dabelić, Nastanak i razvoj otočnih naselja od antike do danas i MLJET — prirodne značajke i društvena valorizacija otoka Mljeta. Zagreb: HED i dr. 1995.

• [2]

• [3]