Смештено је на средњем делу острва уз плодно, истоимено, поље.
Историја
До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.
Доласком словенског становништва на Мљет, оснивају се прва стална насеља на острву. Блато је настало као треће насеље, уз врло плодно поље, које се се налази у непосредној близина Блатске блатине, извора питке воде, која је напајала цело поље и од које је настало и име места. Због свог повољног положаја, Блато је у једном тренутку било толико велико насеље да је имало властиту основну школу, која данас више није отворена.
Становништво
На попису становништва 2011. године, Блато је имало 39 становника.
Напомена: У 1981. смањено издвајањем делова насеља Козарица и Ропа у самостална насеља. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Ропа.
Блато је од постанка било једно од већих насеља на острву, али због исељавања становништа на обалу, поглавито у насеља Ропа и Козарица, сваким пописом становника Блато бележи пад броја становника.
Насеље је смештено подно високог брда (514 м), на рубним деловима плодног поља, које је било потпуно заштићено са свих страна те није било страха од ненаданих напада и то су били главни услови да Блато своју привреду темељи на гајењу винове лозе те излову јегуља, које се у зимско време мресте у оближњој блатини. Своје производе становништво је извозило у Дубровник преко 4 км удаљене луке Козарице. Данас се становништво још увек бави гајењем винове лозе, али градњом водоцрпне станице, постаје острвски водоводни центар, врло битан у летњим месецима.
Извори
[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN978-953-6667-07-9.
