Предраг Бјелошевић (Бања Лука, 29. мај 1953) је песник, драмски писац и преводилац. Тренутно ради на месту директора и уметничког директора Дјечијег позоришта Републике Српске.^[1]

Поезија Предрага Бјелошевића је предмет изучавања на више Универзитета славистике у Европи, као и на Универзитетима у Берну и Хамбургу у оквиру изучавања савремене поезије југословенских народа. Бјелошићеве песме су заступљене је у више антологијских избора савремене српске и босанскохерцеговачке поезије и поезије за децу, а превођени на многе језике, између осталог на италијански, француски, немачки, пољски, руски, енглески, чешки, словачки, мађарски, словеначки, македонски и бугарски.

Магистрирао је режију луткарства на Националној академији за филмску и театарску уметност, у Софији, 1999. године. На позив Словенске академије књижевности и уметности из Варне уручена му је чланска књижица редовног члана Академије, која окупља истакнуте уметнике из реда словенских држава.^[2]

Бјелошевић је добитник разних награда и признања. Књига песама Горка слад је награђена 1978. признањем Требињске вечери поезије (тзв. Дучићева награда до 1974. године). Године 1987. кад је издата књига песама Из међупростора, награђена је од стране Удружења књижевника за Босанску Крајину, а 1996. Награда „Печат вароши сремскокарловачке” за Говор, тишина.^[3]

За књигу прича У шетњи без главе исте године кад је изашла, 2010, Бјелошевић је био награђен престижним признањем за најбољу књигу прича на српском језику „Павле Марковић Адамов” које додељује петочлани жири састављен од истакнутих књижевника са ових простора.^[4]

Године 2013. био је добитник Гран прија „Летеће перо” на Међународном фестивалу писаца словенских земаља „Словенски загрљај” у Варни (Бугарска). У оквиру седмог издања истог фестивала, Бјелошевићу је 2014. године уручена велика књижевна награда. То је први и за сада једини пут када је та награда додељена неком писцу из Републике Српске.^[2][5]

• Горка слад, 1977.
• Лице са затиљка, 1979.
• Il linguagio del silenzio, изабране песме на италијанском, 1982.
• Решетка и сан 1985.
• Из међупростора 1987.
• Говор, Тишина 1995.
• Водена кошуља, изабране песме 1996.
• У страху од свјетлости 2001.
• Рж, изабране песме на француском, 2002.
• Сјенка и свод 2005.

• Рз Брзотрз и чачкалица Софија 1990.
• Тужни принц 2000.
• Тачка на излету 2009.

• Приче из Брклбрлка, 2009.
• У шетњи без главе, 2010.

• Тужни принц, 2002.
• Бањалучка кућа од снова, монографија Дјечијег позоришта Републике Српске, 2006.
• Луткарство данас, међународни зборник есеја о савременом луткарству, 2007.

Позоришна адаптација књиге о позоришту, односно лирске бајке Тужни принц се успешно изводи скоро 15 година на европским фестивалима позоришта за децу и одрасле. Такође је по истоименој представи 1999. године Национална телевизија Бугарске снимила телевизијску верзију истог са глумцима Дјечијег позоришта Републике Српске.

Есеји, књижевна и ликовна критика је повремено предмет занимања Бјелошевића, док су драмски текстови сценарији и драматизације успешно извођене у позориштима за децу и одрасле у Босни и Херцеговини, Србији и Бугарској.

Предраг Бјелошевић је, између осталог, значајан по превођењу прича руског аутора Александра Куприна, као и руских песника: Валерије Брјусове, Николаја Гумиљова, Роберта Рождественског, Беле Ахмадулине, Арсенија Тарковског, Вјачеслава Купријанова, Александра Кушнера, Александра Ибрахимова.