Назив је добио по турском именовању Ачи-Кале (тврђава тур.Özi), што значи тврђава поред мора.[1] У руско-украјинским хроникама град се именовао Ачаков, одакле је добио савремени назив Очаков.[2]
Историја
Локација Очакова је била а антици насељена Трачким и Скифским народима. Место је било познато за време велике Скитије која је заузимала делове данашње Украјине. У 6. и 7. веку место населе грчка колонија, који ту установе трговачки град Алектор, поред трачке обале уз Црно море. Археолошка ископавања показала су да је поред била и античко-грчка, милетачка колонија, Олбиа.
У 1. веку наше ере, Алектор постане део Рисмког царства. Место је у историји пролазило и спајало много народа. Због последица миграција (ратови) прво место је нестало, а народ се населио на мања места уз реку Буг и Дњепар.
Молдавски војвода Александар Добри (рум.Alexandru cel Bun) и литвански владар Витолд (Вјатус) (владар Велике кнежевине Литваније) ослободе Бозију и обнове срушену тврђаву поред руина грчког Алектора. Касније се у руским хроникама то место зове Дашев.
У 14. веку ђеновска браћа Сенарга колонизују место поред Бизије, место је имало добру локацију због присуства Дачана (Румуна) и Татара. Молдавцима се њихово мешање није свидело и 1455. заузимају ђеновску тврђаву.
Итаљански писац и политик Ђовани Батиска Малби је записао да је Бозија (1620-их), иоако вођена Татарима, говорила румунски, који су били православне вере, и причали чудним (поквареним) латинско-италијанским језиком, са примесима Словенских обичаја[3] Сличан запис је навео и италијански путописац Никола Барси[4], 1633. године. Монах из Полтаве записао је да је пућанство Бозије било молдавско-румнско са грчким трговцима, а владали су Турци и Татари.
Секретар пољског краља Сигисмунда III Васе, Лаврин Пјачецински, који је путовао на дипломатску мисију кримском кану Хаџи Гирају, обишао је градове Ак-керман (рум.Cetatea Albă) и Бозију, за које је записао: "Молдавска села су део територије татарскох кана, којима влада Назил-ага[5]:
sate moldoveneşti pe care le ţine hanul tătărăsc şi pe care le guvernează în numele lui sluga lui Nazyl aga
Сличан запис навео је Ђовани Ботеро (1540—1617) у књизи "Relazioni universali”[6], географ и теолог Ђијани Лорензо из Ананије[7] и картограф, падованац Ђовани Антонијо Маџини (1555—1617)[8]
Руско царство
Да би се домогли црноморског приморја Руси опседају Очаков 1737. године, под командом фелдмаршала Бурхартом Минихом, али град напусте следеће године. 1739. град је под Турском. За време руско-турског рата (1787—1792) дошло је до друге руске опсаде Очакова, која је 1788. године трајала шест месеци, тврђава је пала у месецу децембру. Због великог хлада (−23 °C ) дошло је до великих губитака живота са обе стране. За време тога рата десила и поморска битка код Очакова (14. јул 1788). Према мировном договору из Јашија (1792) град је припао Руском царству, тада се и преимоновао из турског имена у Словански Очаков.
Жеља Руса је била да тада саграде нову Молдавију и привуће што више Румуна и Молдавца у борби против Османског царства[9]. Упрскос томе, Руси су земљу асимилирали словенском популацијом, на штету Ромуна и Молдаваца.[10]
За време кримског рата (1853—1856), тврђава Кинбирн, која је била поред Очакова, бомбардована је од Енглеско-францускеморнарице и заузета 17. октобра 1855. године. Након неколико месеца после пада Кинбурна Руси напуштају Очаков. Након рата Руси обнове и учврсте град.
Макар Чижиков (1891—1919), револуционар, учесник борбе за совјетску Украјину
Референце
^Сучасна назва, на думку дослідників, походить від турецького багазначного слова очак (аджаг) — рід, рудник, вогнище, рівчак.
Коваль А. П. Знайомі незнайомці: Походження назв поселень України. Наук.-попул. вид. — К.: Либідь, 2001. — 304 с. —. ISBN978-966-06-0183-3.
^Справочник «Освобождение городов: Справочник по освобождению городов в период Великой Отечественной войны 1941—1945». М. Л. Дударенко, Ю. Г. Перечнев, В. Т. Елисеев и др. М.: Воениздат, 1985. 598 с.
