У периду од 1991. до августа 1995, општина је припадала Републици Српској Крајини. До 1997. године Војнић је био дио Сисачко-мославачке жупаније. Територијалном реорганизацијом у Хрватској, нису мијењане границе старе општине Војнић, нити су формирана нова насељена места.
Према попису становништва из 2001. године општина Војнић има 5.495 становника у 46 насељена мјеста.[2] Већину чине Срби (50%) а бројни су и Хрвати (36%), досељеници из БиХ. Остали су Муслимани и Бошњаци.
Према попису становништва из 2011. године, општина Војнић је имала 4.764 становника.[3]
Од 1921. до 1948. године број становника општине је опао за 34%. 1948. године су сљедећа села у општини имала већинско српско становништво: Будачка Ријека, Будачки Горњи, Вељун, Војнић, Дуњак, Кнежевић Коса, Козинац Велики, Крњак, Крстиња, Купљенско, Перјасица, Перјасица Доња, Полој Средњи, Присјека, Свињица Крстињска, Скрад Горњи, Тушиловић, Утиња, Утиња Врело и Шливња.
На територији општине налази се Меморијални парк Петрова гора, основан 1966. године. У саставу Меморијалног парка налази се партизанска болница, споменик антифашистичкој борби на Петровцу, партизанско гробље, логор у Перни, омладински прихватни центар и још неколико мањих објеката. До посљедњег рата, уз Ловачку кућу „Муљава“, то је био познати излетнички центар који је годишње посјећивало преко 60.000 људи.
Данас, нажалост, цијели комплекс Меморијалног парка стоји девастиран, опљачкан и у потпуности неискориштен.
На територији општине се такође налазе остаци средњовјековног града Клокоча.
