Дуњак је насељено место на Кордуну, у саставу општине Војнић, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Историја
Србе у овом крају су власти дискриминисале још 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башчи, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.[1][2] Дуњак се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Култура
У Дуњаку је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Дуњак припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[3] Дуњаку је постојао храм Српске православне цркве Светог пророка Илије, изграђен 1824. године, а срушен у Другом свјетском рату. Парохију сачињавају: Дуњак, Клокоч, Кестеновац, Клупица, Мрачај, Рајић Брдо, Лисине, Липовац, Кусаја, Јохово и Михољско.[3]
Становништво
Дуњак је према попису из 2011. године имао 39 становника.[4]
Број становника по пописима
Националност[5]
|
2001.
|
1991.
|
1981.
|
1971.
|
1961.
|
1953.
|
1948.
|
1931.
|
1921.
|
1910.
|
1900.
|
1890.
|
1880.
|
1869.
|
1857.
|
бр. становника
|
49
|
138
|
175
|
221
|
278
|
260
|
266
|
305
|
282
|
316
|
305
|
285
|
239
|
216
|
193
|
Национални састав
Националност[5]
|
2001.
|
1991.
|
1981.
|
1971.
|
1961.
|
Срби
|
48 (97,95%)
|
136 (98,55%)
|
164 (93,71%)
|
218 (98,64%)
|
275 (98,92%)
|
Хрвати
|
0
|
0
|
0
|
0
|
3 (1,07%)
|
Југословени
|
0
|
0
|
8 (4,57%)
|
3 (1,35%)
|
0
|
остали и непознато
|
1 (2,04%)
|
2 (1,44%)
|
3 (1,71%)
|
0
|
0
|
Укупно
|
49
|
138
|
175
|
221
|
278
|
Референце
Извори
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе