Луј Франше д’Епере

Луј Франше д’Епере
Франше д’Епере
Лични подаци
Пуно имеЛуј Феликс Мари Франсоа Франше д’Епере
Датум рођења(1856-05-25)25. мај 1856.
Место рођењаМостаганем, Француски Алжир
Датум смрти8. јул 1942.(1942-07-08) (86 год.)
Место смртиСент Амансе, Француска
ОбразовањеСен-Сир
Војна каријера
Служба1873—1925.
Војска Трећа француска република
ЧинМаршал Француске
Јединица5. Француска армија
Савезничка армија Оријента
Учешће у ратовима
ОдликовањаПочасни Војвода ЈКВ
Луј Франше д’Епере, споменик у Београду.

Луј Феликс Мари Франсоа Франше д’Епере[а][б] (фр. Louis Félix Marie François Franchet d’Espèrey; Мостаганем, 25. мај 1856 — Сент Амансе, 8. јул 1942) био је маршал Француске и почасни војвода српске и југословенске војске.[1]

Биографија

Студирао је Сен-Сир академију 15. октобра 1874, и по завршетку ове добио је чин пјешадијског потпоручника 1. октобра 1876, у капетана унапријеђен је 28. октобра 1885, за пуковника 12. јула 1903, бригадног генерала 23. марта 1908, дивизијског генерала 23. марта 1912, за маршала Француске 19. фебруара 1921. Исте године, месец дана раније, 29. јануара, добио је и почасну титулу Војводе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Као пјешадијски официр био је водник, командир чете и командант батаљона у пјешадији до 1899. За то време завршио је ратну Академију (1882), и био је у генералштабу дивизије, која је окупирала Тонкин (1886) и у генералштабу гувернера Париза (1889). Командовао је пуком и бригадом у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, Тунису, Алжиру. Тонкину и Ананиу, Кини и Мароку. У Првом свјетском рату (10. септембра 1914. до 31. марта 1916) командовао је француском армијом (5), до 29. априла 1918. групом армија на француском фронту, а од 9. јуна 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на Солунском фронту.[2] Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање њемачко-аустријско-бугарске војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена Србија. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде,[3] на углу Булевара Франше д’Епереа и Булевара ослобођења.[4]

Био је члан Француске академије, на позицији 14, у периоду 1934—1942.[5]

Његова праунука Сиголен је са мужем у Варницама основала Сликовити музеј старе Србије.[6]

Чин маршала

Када је Влада Француске произвела Франше д’Епереа у чин маршала, она је тај акт овако образложила: пробио је бугарски фронт и наморао непријатеља да капитулира. Овај успех, коме нема равна у европском рату, довео је до рушења Централних Царства.[7]

Напомене

  1. ^ Презиме је „Франше д’Епере”, [fr] не „Д’Епере”.
  2. ^ Слово „s” из оригиналне речи „d’Espèrey” је немо и не преноси се.

Референце

  1. ^ „Louis-Félix-François Franchet d’Esperey | WWI, Allied Victory, Armistice | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28. 
  2. ^ „Franchet d'Esperey, Louis Félix Marie François | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com. Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ Spomenik Franše d'Epereu Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2022). turizam.bg-info.org
  4. ^ "Политика", 9. авг. 1938
  5. ^ „Franchet d’Esperey, Louis Félix Marie François - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-28. 
  6. ^ Музеј праунуке маршала Д’Епереа („Политика”, 17. август 2016)
  7. ^ Србија и Југословени: за време рата 1914-1918, страница 45.

Спољашње везе