Кољане

Кољане
Манастир Драговић
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
ГрадВрлика
Становништво
 — 2011.Пад 21
Географске карактеристике
Координате43° 52′ 24″ С; 16° 30′ 27″ И / 43.87346° С; 16.50742° И / 43.87346; 16.50742
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина477 m
Кољане на карти Хрватске
Кољане
Кољане
Кољане на карти Хрватске
Кољане на карти Сплитско-далматинске жупаније
Кољане
Кољане
Кољане на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број21236 Врлика
Позивни број+385 21
Српскоправославни манастир Драговић

Кољане су насељено мјесто у саставу града Врлике, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географија

Налазе се око 9 км југоисточно од Врлике, у подножју планине Динаре, на ријеци Цетини тј. Перућком језеру.

Дијелови Кољана су: Брачев Долац, Брдо Кољанско, Буков Долац, Драговић, Горње Кољане, Кленовци, Ограде, Подградина, Пометеник, Привија, Растока, Вуков Долац и Вуковића Мост.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској, Кољане се налазило у саставу старе општине Сињ. Кољане се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини.

Култура

Код Кољана се налази православни манастир Драговић. Стари манастир Драговић из 1395. године потопљен је изградњом бране на Цетини и стварањем Перућког језера 1958. године. Том приликом је потопљен и велики број сеоских кућа, а становништво расељено у тадашњу СР Србију. Нови манастир Драговић је изграђен на вишем терену, изнад старог.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Кољане су имале 21 становника.[1]

Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
1.275 1.370 1.333 1.599 1.821 2.028 2.095 1.918 1.379 1.391 479 378 292 285 24 21

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Кољане је имало 285 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
 257 90,17%
Хрвати
  
 19 6,66%
Југословени
  
 1 0,35%
Муслимани
  
 1 0,35%
неопредељени
  
 6 2,10%
непознато
  
 1 0,35%
укупно: 285

Ранији пописи

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Срби 257 245 337
Хрвати 19 23 33
Југословени 1 24
остали и непознато 8 8
Укупно 285 292 378

Презимена

  • Боговац — Православци, славе Св. архангела Михаила
  • Бодрожић — Православци, славе Св. Стефана
  • Бокун — Православци, славе Св. Николу и Св. Стефана
  • Борковић — Православци, славе Св. Николу
  • Вученовић — Православци, славе Св. Василија Великог
  • Гарић — Православци, славе Св. Николу
  • Гутић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Игленџа — Православци, славе Св. Јована
  • Јеркан — Православци, славе Св. Николу
  • Калинић — Православци, славе Св. Николу
  • Катић — Православци, славе Св. Николу
  • Ковачевић — Православци, славе Св. Николу

Знамените личности

Извори

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013. 
  2. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Мапа

Фотографије

Спољашње везе