Комунистичка партија Украјине (укр.Комуністична партія України) је ванпарламентарна политичка партија у Украјини. Основана је 18. априла1918. године. Од тада до 1952. је носила име Комунистичка партија (бољшевика) Украјине. Нова влада независне Украјине забранила је њено деловање 1991, а делатност партије је обновљена 1993. године. Њен садашњи вођа је Петро Симоненко. Украјинска власт 24. јула2014. године распустила је посланичку групу Комунистичке партије Украјине у Врховној ради, која по образложењу Украјинских власти подржава сепаратисте на истоку Украјине, званични став руководства Комунистичке партије Украјине је, да је чин Украјинске власти нелегалан, нелегитиман и незаконит.[3][4][5]
Историја
Комунистичка партија Украјине основана је 18. априла1918. године у Таганрогу. Њено прво име било је Комунистичка партија (бољшевика) Украјине, све до 13. октобра 1952. године. Као таква је деловала све до 30. августа1991. године, када је забрањена након неуспешног државног удара совјетских официра 22. августа.
Први конгрес КП Украјине након легализације био је одржан 19. јуна 1993. године у Доњецку. На овом конгресу је обновљено деловање старе партије. За првог секретара био је изабран Петро Симоненко.
Забрана деловања
Током евромајданских протеста 2013–2014, партија је гласала за антипротестне законе. Међутим, гласала је и за смену председника Виктора Јануковича са функције у Револуцији достојанства. Током руско-украјинског сукоба који је уследио, Служба безбедности Украјине је саопштила да та партија активно помаже проруским сепаратистима и руским проксимним снагама, што је негирала.[6] Регионалне партијске ћелије су формирале просепаратистичку Комунистичку партију Доњецке Народне Републике. У мају 2015. Украјина је забранила совјетске комунистичке симболе.[7] Због ових закона и подршке Комунистичке партије Донбас сепаратистима, странци је забрањено да учествује на изборима.[8][9] У децембру 2015. године, Комунистичка партија је забрањена, због акција „у циљу нарушавања суверенитета и територијалног интегритета Украјине, сарадње са руским проки снагама и изазивања етничке мржње“.[10][11] Странка је уложила жалбу на забрану Европском суду за људска права и разним украјинским судовима и учествовала је на неким изборима придруживши се кровним групама и кандидујући се као независни кандидати.[12][13] Централна изборна комисија Украјине забранила је Симоненкову кандидатуру за украјинске председничке изборе 2019. године.[14]
Званичници странке су наводно подржали руску инвазију на Украјину 2022. године.[15] Као резултат тога, његова забрана је потврђена и држава је запленила његову имовину у јулу 2022. године.[16]
У октобру 2022. године, Симоненко је учествовао на Међународном скупу комунистичких и радничких партија у Хавани на Куби. Током говора, он је окривио САД и Уједињено Краљевство за рат и рекао да желе да „искористе Украјину против Русије и Тајван против Кине“.[17]
Циљеви партије
Тренутна политика и циљеви Комунистичке партије Украјине су:
На парламентарним изборима одржанима 29. марта1998. године, партија је освојила 24,65% гласова[19] и 123 посланичка места, што ју је чинило најјачом партијом у Врховној ради. Партија је изгубила добар део популарности након тзв. Наранџасте револуције. На парламентарним изборима 2006, број места КП Украјине у парламенту пао је са 66 на 21 од њих 450.[19]
Партија је на парламентарним изборима 2012. године освојила 13,76% гласова, односно 32 посланичка места у Врховној ради. Партија је на овим изборима освојила милион и по гласова више него на претходним. Независна посланица у Врховној ради, Оксана Калетњик, приступила је комунистичким мандатарима 12. децембра 2012. године[21]. На парламентарним изборима 2014 године, освојили су 3,88% што није било довољно да пређу цензус.