Постоје различита мишљења о томе ко је, и када насељавао Книнску крајину током векова. Хрватски извори тврде да су Хрвати живели у Северној Далмацији још у 7. веку. Такође као један од доказа наводе то што је Книн био седиште хрватског краља Звонимира. Неки српски извори пак тврде да је Звонимир владао Србима, и да су га Срби убили када је покушао да овај предео стави под „латинску власт”.[1] Постоји и мишљење да је српски краљ Бодин држао Книнску крајину и целу Северну Далмацију под својом влашћу, и да је стога овај предео српски.[2] По трећим изворима, Срби нису староседеоци Книна и његове територије, али у њему чине већину већ у 14. веку, и то пре Косовског боја, о чему сведочи и манастир Крупа, подигнут 1317. године, као и манастир Крка подигнут 1350. Книнску крајину су почели да насељавају Срби из Босне још крајем 12. века, а те миграције су посебно учестале када је бан Твртко Котроманић у састав своје државе уврстио и Северну Далмацију све до Велебита.[3]
16—20. век
У 16. векуТурци, полаку заузимају целу Далмацију (у којој се пре тога смењивала млетачка и угарска власт) а у њој и Книнску крајину. Хрватско становништво бежи, док српско остаје, и константно насељава ову територију из других српских крајева, нарочито у периоду од 1523—1527.[4]
Ипак, ни француска управа није дуго трајала и већ 1813. Аустрија ће опет завладати книнским простором.[4] Ова владавина ће трајати све до успостављања Краљевине СХС и тада ће овај простор после више векова опет доћи под власт Јужних Словена.
У Далмацији је 1864. ступио на снагу нови општински закон, на чело книнске општине су изабрани народни кандидати, што је касније прослављано другог дана Божића.[5]
^Велиша Раичевић-Псуњски. „Хрвати у светлу историјске истине” (на језику: (језик: српски)). Београд, март 1944. Архивирано из оригинала 16. 5. 2013. г. Приступљено 21. 7. 2010.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
_2.jpg)
