PROFILPELAJAR.COM

Владимир Рајић
Владимир Рајић
Лични подаци
Датум рођења	11. јануар 1882.
Место рођења	Ужице, Кнежевина Србија
Датум смрти	14. фебруар 1956. (74 год.)
Место смрти	Призрен, ФНР Југославија

Владимир (световно име Љубомир Рајић) (Ужице, 11. јануар 1882 — Призрен, 14. фебруар 1956) је био епископ рашко-призренски Српске православне цркве у периоду 1947—1956. године.^[1]

Биографија

Рођен је 11. јануара 1882. године у Ужицу, од оца Николе и мајке Јелене. У Ужицу је завршио основну школу и два разреда реалке. После тога је завршио Витанску (руску) духовну семинарију и 1907. године Московску духовну академију. По завршетку школовања се вратио из Русије у Србије и радио је као наставник у Крагујевцу, Ужицу, Шапцу, Београду, Скопљу, а од 1922 до 1938. године у Београду.

Замонашио се 4. маја 1937. године у манастиру Раваници, замонашио га патријарх српски Варнава.

У чин јерођакона рукоположен је 10. маја, а у чин јеромонаха 13. маја 1937. године. Током јуна 1938. године је изабран, а 30. октобра 1938. године хиротонисан за епископа мукачевско-прешовског, и на тој служби је остао до 1945. године.^[2] Међутим, из епархије су га 1941. године протерали Мађари, па је од 1945. до 1947. године администрирао рашко-призренском епархијом. Од новембра 1946. до маја 1947. администрирао је и црногорско-приморском митрополијом.^[3] За Ђурђевдан 6. маја 1943. служио је литургију у храму Светог Ђорђа на Чукарици.^[4]

20. маја 1947. године постављен је за епископа рашко-призренског и на том положају остао до смрти. Као епископ послао је фрулу владици Николају у Америку, 50-их година 20. века, после писма Владимира Рајевског, професора богословије светог Тихона Задонског у Саут Канану у Пенсилванији, где је и владика Николај такође радио.^[5] На празник Цвети 1954. године рукоположио је у чин јерођакона Петра Банкеровића у храму светог Георгија у Призрену, исте године га је у цркви Свете Тројице у Београду унапредио у чин јеромонаха. Петар Банкеровић (1925-1988) је касније био епископ у Аустралији 1977-1988.^[6] О проблемима у својој епархији обавештавао је Синод СПЦ, у извештају из 1951. обавештава да су Албанци срушили нову цркву у Ђаковици да би се од њеног материјала и на том месту подигао споменик Емину Дураку.^[7]

Владимир Рајић је преминуо 14. фебруара 1956. године. По сопственој жељи сахрањен је на православном гробљу у Призрену. Опело је извршио епископ бањалучки Василије, уз учешће бројног свештенства и народа. У извештају од 27. априла 1961. епископ Павле наводи да су на гробљу у Призрену поразбијане све порцеланске слике на православним споменицима, па и на споменику епископа Владимира.^[8]

Српска православна црква поднела је иницијативу да се део Омладинске улице у Ужицу назове његовим именом.^[9]

Референце

^ Вуковић 1996, стр. 91.
^ „Sv Roman Slatkopojac[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 25. 11. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
^ „digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. Montenegrina. Приступљено 30. 8. 2015.
^ „Храм Светог Ђорђа на Чукарици - 1943”. Web.archive.org. 17. 4. 2009. Архивирано из оригинала 17. 04. 2009. г. Приступљено 30. 8. 2015.
^ „Balvanderi - Vladika Nikolaj[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2009. г. Приступљено 25. 11. 2009. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
^ „Dvadeset godina od upokojenja vladike Petra (Bankerović)”. Novinar.de. 3. 10. 2008. Приступљено 30. 8. 2015.
^ Шест деценија затирања Срба
^ „Четврт века голготе косовских Срба - Православље - НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 10. 09. 2012. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
^ Pejović, Branko. „Srbija : Sklavko čeka svoju ulicu : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 30. 8. 2015.

Литература

Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
Јевтић, Атанасије (1989). „Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 33 (1-2): 55—79. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство.
Данилец Ю. В. Пастырская деятельность епископа Владимира (Раича) в Закарпатье накануне и в годы Второй мировой войны // Вестник Пермского университета. История. — 2010. Вып. 1 (13). Война и российское общество. — Пермь, 2010. — С. 21-29.

Спољашње везе

Биографија на сајту епархије рашко-призренске

Дамаскин	епископ мукачевско-прешовски 1938 — 1945	-
Серафим	епископ рашко-призренски 1947 — 1956	Павле