Друга далматинска пролетерска народноослободилачка ударна бригада је формирана 3. октобра1942. у селу Уништа, код Босанског Грахова. Одлуку о њеном формирању донео је Штаб Четврте оперативне зоне Хрватске, у договору са Врховним штабом НОП и ДВЈ, септембра 1942. године. У сатав бригаде ушла су четири далматинска партизанска батаљона - Батаљон „Бранко Владушић“, Динарски батаљон „Јерко Иванчић“, Вагањски батаљон „Никола Вранчић“ и Приморски батаљон „Бранко Владушић“. На дан формирања бригада је имала 836 бораца, а у јануару 1945. године 2.363 борца.
У бригади се борило 5.548 бораца, од којих је 209 било страних држављана (188 Италијана). Од тога је погинуло 1.829 бораца. Њених 23 бораца је проглашено за народне хероје Југославије.
У офанзивним дејствима Главне оперативне групе, под командом Врховног штаба, у Четвртој непријатељској офанзиви Бригада је учествовала у ослобођењу Посушја и Имотског, 9. и 10. фебруара, а посебно тешке борбе је водила с четничким снагама и деловима 781. немачке дивизије у долини Неретве, крајем фебруара и почетком марта 1943. године, а затим у бици на Неретви. Упамћено је њено успешно форсирање Неретве 6./7. марта 1943, приликом разбијања четника на левој обали, што је омогућило прелаз преко реке Главној оперативној групи ВШ и Централној болници ВШ, у којој се налазило око 4.000 рањеника. Бригада је у другој половини марта учествовала у разбијању четничких снага код Главатичева и Калиновика, а у веома тешким условима форсирала је Дрину, уништила четничке бункере и разбила њихове и италијанске снаге и образовала мостобран за прелаз преко реке осталим јединицама 2. пролетерске дивизије. Похваљена је указом Врховног штаба НОВЈ за форсирање Дрине 9. априла. У другој половини маја, бригада је водила веома тешке борбе с јединицама 1. немачке брдске дивизије на Сињајевини, код Мојковца, на левој обали Таре.
У бици на Сутјесци одиграла је кључну улогу у критичном тренутку својом фанатичном одбраном положаја на Барама у непрекидним борбама с немачким снагама, где је изгубила око 300 бораца и старешина. Од свих 16 бригада НОВЈ које су учествовале у бици на Сутјесци Друга далматинска бригада имала је највеће губитке - током једномесечне операције погинула су 833 борца ове бригаде.
У саставу Главне оперативне групе, учествовала је у офанзивним дејствима кроз источну Босну и водила успешне борбе на Романији. Приликом ослобођења Кладња, код Тузле, Бановића и на Озрену, а средином септембра 1943. истакла се у ослобођењу Трнова и Доброг Поља. У току октобра поново је дејствовала на терену Црне Горе, где је већ 4. октобра садејствовала 4. црногорској бригади у разбијању италијанско-четничких снага које су напале Колашин, а од 18. до 20. октобра одбила је покушај делова 297. немачке дивизије да се од Пећи пробије ка Беранама и Андријевици. После успешних борби на терену Пљеваља, бригада се. 21. децембра, заједно с 2. пролетерском и 1. шумадијском бригадом, пребацила у Србију, где је до 23. јануара 1944. водила сталне борбе против бугарских и четничких снага на Златибору, око Нове Вароши, Ивањице и Ариља. После тих борби, бригада се преко Санџака вратила у Колашин, где је 23. фебруара ушла у састав Приморске оперативне групе.
Друга далматинска бригада у Дубровнику, крајем 1944.
Заједно с деловима Зетског и Ловћенског НОП одреда, разбила је, 3/4. марта 1944. четнике на терену Убли, Чево, Бата. У њен састав су средином марта, ушли 3. и делови другог батаљона 1. далматинске бригаде, који су се после пробоја на Сутјесци борили у саставу 10. херцеговачке бригаде. Почетком априла, заједно са 6. црногорском бригадом разбила је немачке и четничке снаге код Стубице, на путу Даниловград—Никшић, а од почетка маја водила је борбе против 369. немачке дивизије и четника на терену Граб, Мрцине, Врбање и око Билеће. Од 7. до 10. августа водила је тешке борбе с немачком 181. дивизијом, и с око 1.400 четника на терену Вилуса. Ослободила је са јединицама 29. херцеговачке дивизијеДубровник18. октобра1944. У Мостарској операцији ослобађа Широки Бријег и Мостар. Затим у операцијама 4. армије учествује у ослобођењу Карлобага, Раба, Цреса, Лошиња и Истре. Борбени пут завршава учешћем у ослобођењуТрста и Ријеке. Свој пут Бригада је завршила борбом код села Спајана, 6. маја 1945. године.
Командни састав бригаде
Љубо Вучковић, први командант бригаде
Команданти бригаде:
Љубо Вучковић — од формирања бригаде до 10. јуна 1943.
.jpg)
.svg){kind=small}
