Орден народног хероја установљен је у току Народноослободилачког рата, децембра 1941. као почасно звање народног хероја, а августа 1943. као орден. До краја Другог светског рата, њиме су одликовани истакнути партизански борци и руководиоци, који су се истакли у борбама или су погинули херојском смрћу. До краја 1945. одликовано је 163 лица, а највећи број лица одликован је у периоду од 1951. до 1953. приликом обележавања десетогодишњице разних јубилеја из рата — почетак устанка, формирање прве партизанске бригаде (Дан ЈНА), друго заседање АВНОЈ-а (Дан Републике) и др. До 1974. укупно је одликовано 1.323 бораца и руководилаца НОВ и ПОЈ, као и 21 страни држављанин. Од 1948. Орден народног хероја додељиван је и разним друштвено-политичким организацијама.
Приликом обележавања петнаестогодишњице битке на Сутјесци, указом председника ФНРЈЈосипа Броза Тита 3. јула 1953. за изванредне јуначке подвиге у којима су се истакли борци и руководиоци у херојској битци на Сутјесци одликовано је 17 јединица Нардноослободилачке војске Југославије — 16 бригада и 1 батаљон, који су се посебно истакли у току Пете непријатељске офанзиве.[1] Новембра исте године приликом обележавања петнаестогодишњице формирања одликована је Прва македонско-косовска ударна бригада.[2]
Након распада СФРЈ, 1992. Орден народног хероја није додељиван, а пошто је 1998. уврштен у одликовања СР Југославије, њиме је након НАТО агресије на СРЈ, 1999. одликовано шест бригада Војске Југославије, као и интервентна бригада МУП Србије.