Драгутин Прица (Свети Јурај , Сењ , 5. новембар 1867 — Опатија , 14. јун 1960 ) је био аустроугарски , a касније и југословенски адмирал . По националности је био Србин, православне вере.[ 2]
Рођен је 5. новембра 1867 . године у месту Свети Јурај надомак Сења , од оца Максима и мајке Ксеније Будисављевић . По националности је Србин .[ 3]
Подморску војну академију завршио је у Ријеци (1881—1885). По завршетку академије на служби у Аустроугарској морнарици у чину кадета друге класе . Од 1898 . до 1899 . године био је командант морнарског одреда у Пекингу за заштиту посланства . Премештен 1900 . у штаб команданта ескадриле у источној Азији и учествовао у рату у Кини . На тој дужности задржао се до 1901 . године. У Војно министарство Аустроугарске царевине премештен 1902 . године. До 1905 . био је у оделењу за морнарицу на разним дужностима. За Начелник штаба лучког адмиралитета у Пули постављен 1913 . године. На тој дужности ће га задесити Први светски рат . У рату је командант бојног брода Принц Еуген . Пред крај рата 1917 . именован за команданта обалске команде у Трсту . Први пут пензионисан 1918 . године на лични захтев. Стављен на располагање Народном већу Словенаца, Хравата и Срба . и 31. октобра исте године постављен је повереника министра за морнарицу. Након формирања Краљевине СХС , реактивиран и примљен у новоформирану војску 23. маја 1919 . године. Организовао је дирекцију речног саобраћаја и био је делегат Југословенске морнарице на арбитражи бродова у Бечу , Паризу и Будимпешти . Такође је био делегат на конференцији Друштва Народа за транзит у Барселони , и у комисији за технички режим дунавских вода у Минхен и Дрездену . Од 26. јула 1922 . до 15. априла 1923. био је референт за извршење Санта Маргаритских Конвенција. Од 16. априла до 15. маја 1923 . био је командант специјалних јединица морнарице, и у ађутантури именован за личног пратиоца краљице Марије . Истовремено до 29. јула 1923 . био је командант Команде Боке Которске . За маршала двора именован 31. августа 1923 . године на ту функцију међутим по том указу се није поступило те он остао на располагању до 20. октобра исте године. Дана 21. октобра именован за ађутанта краља Александра I . Учествовао у церемонији крштења престолонаследника Петра и заједно са војводом Степом Степановићем унео је колевку краљевим сином у дворску капелу на крштење. Након овог догађаја постаје Командант морнарице и на том положају остао је до пензионисања. Од 12. октобра 1927 . године именован је почасним краљевим ађутантом. Пензионисан је по молби 18. октобра 1929 . године. Председник Ротари клуба Београд од 1931 . до 1932 . године.[ 5]
Преминуо је 14. јуна 1960 . године у Опатији . Његова супруга је била из породице Будисављевић и преко ње је био у сродству са Јованком Броз .[ 6]
Унапређен је у чин: контра-адмирала 1. октобра 1918 ; вице адмирала 21. октобра 1923 ; и адмирала 6. септембра 1929 . године.[ а]
Одликован је Орденом Белог орла , Орденом Светог Саве , Орденом Карађорђеве звезде са мачевима , Гвозденим крстом, Орденом Гвоздене круне, Орденом Свете Ане и многим другим.
^ Драгутин Прица није унапређен у чин адмирала указом, већ је преведен изменама и допунама Закона о устројству војске и морнарице из 6. септембра 1929. године.[ 7]
