Војловица (мађ.Hertelendyfalva, нем.Wojlowitz) је данас један од градских делова градаПанчева и има статус месне заједнице. Центар Војловице је удаљен 3,32 km од центра Панчева и налази се на 44° 50' 46,9" северне географске ширине и 20° 40' 05,95" источне географске дужине. Данашња популација износи око 8.500 становника и то српске, мађарске и словачке националности.
Порекло имена
Војловица је основана 21. јула1883. године под називом Хертелендифалва (мађ.: Hertelendyfalva), име јој је дато по Јожефу Хертелендију (мађ.: Hertelendy József)[1]. Свој данашњи назив је добила 1922. године, и то по православном Манастиру Војловица (основаном 1404. године) у чијем шумовитом залеђу је село подигнуто.
Историја
Месне заједнице Панчева
У периоду од 1856. до 1869. године почело је велико насељавање предела поред Дунава који се простирао од Титела преко Панчева па до Ковина, тада знаног по имену Маријина земља (мађ.: Máriaföld) и обухватао је 154.790 ланаца земље које је требало украсти од Дунава.
У ту сврху су основали седам нових насеља. Између Титела и Панчева је основано Опово (Кенигсдорф − нем.: Königsdorf), Глогоњ (Гизелахајм - нем.: Gisellaheim), Бело Блато (Елизенхајм − нем.: Elisenheim) и Книћанин (Рудолфсгнад − нем.: Rudolfsgnad). А између Панчева и Ковина су основани Мариенфелд/Хертелендифалва, Иваново и Ђурђево. Укупно је насељено са 8.638 досељеника. Насељеници су били немачке, мађарске, словачке и бугарске националности.[2]
Међутим велике поплаве из 1869, 1870, 1871. и 1876. године су потпуно уништиле постојећа села па се становништво преселило на сигурнија места. Становници Мариенфелда који су преживели све ове страхоте заједно су са 200 породица Секеља из Андрашфалве-Буковина 1883. године населили Војловичку шуму, која се налазила између Панчева и Старчева, и основали данашњу Војловицу.[3]
Новоосновано село је примило становништво састављено од три различите мађарске, словачке и немачке националности и свакој је припала једна улица. Улице су биле широке, равне и дугачке, засађене дудовима.
Становништво је у почетку преживљавало лети радом на изградњи насипа на Дунаву, а зими сечом дрва а наравно и радом на малом комаду земље коју су отели од Дунава и после по договору добили је од државе. Према једном запису из 1912. године већина хране коју је користило Панчево је стизало из Војловице, тако да је и то био један од извора прихода у селу.
Дана 24. септембра1902. је подигнута и реформатска црква у Војловици и први свештеник је био Томка Карољ (мађ.: Tomka Károly). У овој новооснованој цркви се чувају сви подаци, црквене књиге, које су донете из Андрашфалве 1883. године.[2]
^Ágoston, Jankó (1912). Vizszabályozás és árvédelem (на језику: мађарски) (Dr. Borovszky Samu: Magyarország vármegyéi és városai – Torontál vármegye изд.). Budapest: Országos Monografia Társaság. стр. 55.
