Место је почетком 20. века Вирје је трговиште и сматрано "за највеће село Хрватске". У Вирју су 1905. године политичка општина, у срезу Ђурђевац. Ту су комунална основна школа, пошта и телеграф. Жељезничка пруга Вирје-Копривница почела је да се гради 1911. године.
Септембра 1888. године разбојници су опљачкали пошту између Вирја и Копривнице. У кеси поштанској је било 14.000 ф.[1]
У међуратном периоду је отворена Грађанска школа (1924). Од 1936. године носи назив: "Државна мешовита грађанска школа Ферде Русана у Вирју".[2]
Године 1893. у Вирју је покренуо лист Подравац, издавач и уредник Перослав Љубић. Био је то двонедељник за господарство, поуку и забаву. Између 1897-1903. године државна власт је због писања вршила терор над уредником и самим листом; плењен је штампарски слог на дуже време. Новине су 1905. године промениле име у "Хрватске новине", јер се лист читао по целој Хрватској. Излазио је до Другог светског рата.[3] уредник Перослав Љубић је 1910. године био посланички кандидат Хрватско-српске коалиције (из редова Хрватске уједињене самосталне странке) за изборни округ Новиград.[4] Он је 1897. године покренуо још један лист у Вирју. Радило се о двонедељнику за забаву и поуку Русанова звиезда.
Православци Срби из места су 1905. године чинили парохијску филијалу села Плавшинац, где се налазила православна црква са парохом.[5]
Године 1894. прилоге за подизање споменика митрополиту Стефану Стратимировићу у Карловцима, дали су месни Срби трговци: браћа Бабић, Стеван и Ђуро Авировић.[6] Срби из Вирја су 1895. године купили 61 акцију Српске банке у Загребу. Милан Тишља је између два светска рата држао књижару и трговину у месту.
Шаховски клуб Вирје је 1931-1933. године био високог ранга. Истицао се победама играч Ђорђе Авировић.[7]
Југословенски краљ Александар I Карађорђевић посетио је Вирје 5. јуна 1931. године, на путу за Вараждин. Земљотрес у лето 1938. године је оштетио римокатоличку жупну цркву Св. Мартина.
До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу бивше велике општине Ђурђевац.
Становништво
На попису становништва 2011. године, општина Вирје је имала 4.587 становника, од чега у самом Вирју 3.302.[8]
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Вирје је имало 3.781 становника, следећег националног састава:
