Велереч је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 704 становника. Припада општини Горњи Милановац.[1]
Галерија
Историја
Становништво се иселило пред најездом Турака. Нови досељеници населили су се у 18. веку. Они су се доселили из Старог Влаха и Црне Горе. Велереч се први пут помиње у турском попису 1559. године под именом Сладановци. Име је добило по врсти храста сладан, у народу познатог као слатка граница. Име Велереч настало је од назива велико-речје, што значи земљиште испресецано великим бројем речица.[1]
У Велеречи постоји доста легенди о учешћу становника тог села у боју на Косову пољу 1389. године, о животу мештана под турском влашћу, као и о учешћу мештана у борби против Турака у Првом и Другом српском устанку.[1]
Школа и црквена парохија Велеречи су у Горњем Милановцу – у цркви Свете Тројице. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 167 ратника. Погинуло их је 80 а 87 је преживело.[1]
Географија
Велереч се налази северно од Горњег Милановца, а са градом је у додиру пошто је део градског насеља формиран на велеречком атару. Село заузима површину од 1.434 хектара, са јужне стране се граничи са Горњим Милановцем и Грабовицом, на северу са Мајданом и Љутовницом, источно са Сврачковцима и Невадама и западно са селима Брусница и Клатичево. Налази се на надморској висини од око 330 м.[1]
Кроз село пролази Ибарска магистрала која је настала након што је модернизован пут Горњи Милановац – Рудник. Такође пролази и део путног правца Горњи Милановац – Прањани – Пожега, као и пут ка Крагујевцу. Све до 1970. кроз село је пролазила железничка пруга узаног колосека Сарајево – Београд, која је укинута због нерентабилности, што се касније показало погрешним јер је већ крајем 20. века поново вођена акција за успостављање железничке везе са Чачком и Београдом, али је због тада неповољних политичких околности овај пројекат одложен. Своју железничку станицу, Срчаник, Велереч је добио 1922. године.
Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Велеречи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ на Турском брду у Велеречи.
Клима
Село се налази у зони умереноконтиненталне климе, средња годишња температура износи 10 °C, а велики утицај на климу има и близина планине Рудник. Најтоплији месец је јул са просеком од 19 °C, док је најхладнији јануар са просеком од око 1 °C, док минималне температуре силазе и испод 28 степени испод нуле. Средња годишња количина падавина је око 850 мм. Од ветрова доминирају северац, као и североисточни ветар који се у селу назива „устока“, као и јужни ветар развигорац у пролеће.
Демографија
У пописима село је 1910. године имало 749 становника, 1921. године 697, а 2002. године тај број је спао на 644.
У насељу Велереч живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,7 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[4]
|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
4 |
80+ |
6 |
|
|
4 |
75—79 |
6 |
|
|
7 |
70—74 |
17 |
|
|
14 |
65—69 |
14 |
|
|
25 |
60—64 |
15 |
|
|
17 |
55—59 |
13 |
|
|
11 |
50—54 |
18 |
|
|
20 |
45—49 |
34 |
|
|
28 |
40—44 |
27 |
|
|
24 |
35—39 |
15 |
|
|
20 |
30—34 |
19 |
|
|
13 |
25—29 |
23 |
|
|
22 |
20—24 |
27 |
|
|
17 |
15—19 |
24 |
|
|
25 |
10—14 |
19 |
|
|
10 |
5—9 |
12 |
|
|
18 |
0—4 |
15 |
|
|
12 |
Просек : |
38,7 |
|
|
40,2 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
175
|
184
|
209
|
190
|
151
|
191
|
188
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
29
|
43
|
32
|
52
|
17
|
10
|
5
|
0
|
0
|
0
|
3,19
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
262
|
87
|
153
|
15
|
6
|
1
|
Женски
|
251
|
54
|
153
|
34
|
9
|
1
|
УКУПНО
|
513
|
141
|
306
|
49
|
15
|
2
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
133
|
8
|
0
|
5
|
67
|
Женски
|
100
|
5
|
0
|
0
|
60
|
УКУПНО
|
233
|
13
|
0
|
5
|
127
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
2
|
8
|
6
|
1
|
16
|
Женски
|
0
|
0
|
6
|
4
|
2
|
УКУПНО
|
2
|
8
|
12
|
5
|
18
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
4
|
3
|
1
|
2
|
Женски
|
0
|
1
|
2
|
3
|
13
|
УКУПНО
|
0
|
5
|
5
|
4
|
15
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
1
|
0
|
0
|
9
|
Женски
|
3
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
4
|
0
|
0
|
10
|
Референце
- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 125.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Томислав М. Јовановић. Велереч и Велеречани, издавач Месна заједница Велереч, Горњи Милановац. 2006. ISBN 978-86-7432-025-9.
Спољашње везе